Istočnik

Стр. 236 И С Т 0 Ч Н И К Бр. 15. и 16. високе горе као што су Алие и Финлаидске стпјене, рјешава правилно ипотеза о леденоме перијоду са свога гледишта. Она претпоставља, да су ове остатке од стијена могле донијети на себи колосалне ледене горе (глечери), које су некада покривале веће дијелове садашњих континената, у ономе перијоду, када су се почеле топити. Када су се ове ледене горе истопиле, спустиле су се масе разноврсног камења, које се налажаху на њима, на земљу — нешто по равницама, нешто по брдима. Но то није једино могуће тумачење ове појаве. У геологији се истичу и друга, не мање вјероватна тумачења, по којима је поменуто нанесено камење постало ушљед једне или неколико геолошких катастрофа, које су више мање изненада произвеле колосалне преврате на разним дијеловима зема.љске површпне. На тај начин ипотеза о „леденом перијоду" припада чак у најоснованијим својим претпоставкама само т. зв. научним вјероватностима, које строги научници не стављају у ред утврђених резултата природно-паучнога испитивања. Ту ипотезу не признају ни саме специјалисте у геологији, а неједнако се служе њоме и они, који припадају табору пошљедовалаца њених. 1Нта више у једној од најважнијих тачака те ппотезе, — у питању о томе, да ли је овај ледени перијод био у историји образовања наше планете, када је дебео лед покривао сву повришну њену, или је он само у неким крајевима, — не слажу се заштитници ове ипотезе међу собом у својим мишљењима. Док Агасиц вјерује, да је цијела земља у извјесном перијоду била покривена тврдом, дебелом леденом кором, дотле други држе, да је овај лед покривао само сјеверну половину кугле земаљске и још сумњају, да ли је поларни лед покривао цијелу сјеверну половину кугле т. ј. сјеверну Европу, сјеверну Азију и сјеверну Америку у исто вријеме, или у разне перијоде времена. Друго за ову ипотезу такође веома важно питање, с којим она стоји или пада, — питање о узроцима постанка леденога перијода, — сматра се исто тако међу геолозима за спорно и неријешено. Беспристраснији геолози признају, да је на иитање: од чега је постао ледени перијод, при садашњем стању геологије, врло тешко одре^ени одговор дати, пошто се како нагло, тако и постепено снижавање температуре на цијелој земљи до тачке смрзавања никаквим познатим геолошким узроцима објаснити не може. Шта више и не сасвим беспристрасни заштитници ове ипотезе, који је управо на супрот стављају библијском учењу о потопу (као н. пр. позиати американски популаризатор најновијих природно научних ипотеза Дрепер) увиђају, да је сиижавање температуре, ушљед које је наступио ледени перијод, произишло „из узрока, који још нијесу тачно одређени" (Дрепер, стр. 187.). Претпо-