Istočnik

Вр. 15. и 16. ЛСТОЧНИК Стр. 237 ставку о иромјени земљине колотечине, ушљед измијењенога положаја осовине земаљске кугле, као о узроку постепенога хлађења температуре на земљи пред појавом леденог перијода на њој, исказивали су до душе неки геолози, али ју је већина природњака одбацила кно претпоставку, основану опет на претпоставци. У погледу трајања леденог перијода — геолози новије школе Лајела слажу се у својим мишљењима о веома с.пором сиижавању температуре на земљи, о веома дугој поплави, која је претходила леденом перијоду, и о врло дугом трајању овога перијода у току неколико тисућа годива. Но ова се ми. шљења осшлвају више на опћој геолошкој теорији о врло спорој цостепености у развићу разних геолошких процеса, него на фактичким подацима. Многи факти напротив не допуштају претпоставке о мало дужем трајању леденога перијода. Сами заштитници претпоставке леденог перијода признају, да исти није увиштио све врсте животиња које су до љега на земљи постојале, него да су на против од 90—95% животиња које сада живе, потомци оних животиња. које су живјеле до појаве леденог перијода. То би било немогуће, кад би ледени перијод трајао на земљи многе тисуће година. Како бп се животиње, особито оне којима је потребан не само топао иего и умјерени климат, могле сачувати у току многих тисућа година леденог перијода? — Оне би се све морале смрзнути и погинутп. Како би се даље водене масе, које су покривале, по претпоставкама геолога, пред појавом леденога перијода не само равнице него и горе, могле одржати на стрмим окомитим врховима гора и стијена до оног времена, док се чијесу постепено замрзле и у ледене масе претвориле ? Није ли много природније претпоставити да су водене масе, особито оне које покриваху сличне врхове, морале бити брзо подвргнуте процесу смрзавања? Иначе би се оне морале са горњих врхова слити на оближња мјеста која ниже леже. Што се тиче, најзад, старине леденога перијода, т. ј. времена кад је он наступио, то у одређивању тога, као и у већем дијелу својих рачунања, противорјече геолози један другоме. У исто вријеме када једни од њих, према Дајелу, удаљују ледени перијод од нашег времена на 100 тисућа година и више, други га удаљују само на 30 или 20 тисућа година, а неки (н. пр. гроф Виљњев) свега на 6 тисућа година. Ми не можемо ова рачунања сматрати за тачна већ ради тога, што се међу собом не слажу. Док нас н. пр. у погледу постопенога хлађења земаљске атмосфере пред наступањем леденога перијода један геолог увјерава, да је за то требало ни више ни мање него 344,829 година, дотле нам други говори, да је за то потребно било ни више ни мање него 198,450,000 година, а трећи (Пуасон) чак сто тисућа милијона.