Istočnik

Бр. 22.

источник

Стр. 345

љубимо Бога. Вог од нас осим љубави чисте и искрене, не тражи никаквих дарова, нити прима угађања од руку човјечијих, као да би ономе требало што, који сам даје свима живот и дихање и све 1 ), и кроз којега живимо и мичемо се и јесмо 2 ). Лажна је дакле и фарисејска љубав према Богу, која се хвали давањем десетине, постом двапут у недјељи, паљењем свијећа и тому сличним, а која је кадра вријеђати и за срце уједати брата рођена: Хвалим те, Боже, што нисам као овај митар! Фарисејска је љубав према Богу у оних, који посте и праве снуждена и блиједа лица, а овамо закидају плату од својих слуга и слушкиња. Фарисејска је љубав у оних, који док преврћући очима устима брбљају молитву, дотле у срцу смигаљају, како ће се блнжњему осветити, опастн га пред силнима, облагатп и подметнути му ногу, да се спотакне и убије. Него љубав према Богу мора се огледати у љубави према ближњима, јер по том ће сви познати, да сте мојп ученици, ако узимате љубав међу собом') -— рекао је Христос апостолима — јер вам нову заповијест дајем, да л>убите друг друга као гато ја вас завољех 4 ). Добро говори св. апостол Јован: Ако ко рече: ја љубим Бога, а мрзи на брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега, кога види, како може љубити Бога, кога не види 5 ). Небо је тако високо и далеко, а земља тако близу; браћу своју и ближње видим сваки дан, а Бога ријетко, јер га се ријетко сјећамо и ријетко га осјећамо, може бити само онда, кад нам треба, па доказивати, да љубимо Бога при свем том, што браћу своју мрзимо, значи варати и себе и Бога. И како ћемо се пред Богом оправдати једино љубављу према њему, кад и ову заповијест имамо од њега: Који љуби Бога, да љуби и брата свога 6 ), кад је и Христос заповијест о љубави према ближњима изједначао са заповијешћу о љубави према Богу: А друга је као и ова (т. ј. заповијест о љубави према Вогу) љуби ближњега својега као самога себе. И у овој заповијести је Христов закон о љубави узвишенији од свију људских правила. Док филозофија само у теорији излаже закон не давајући уједно упутства и начина за извршивање морала, дотле Христов закон садржи у себи и ту врлину, јер је тачан и одређен, и у мало ријечи много каже. Свакоме је урођено вољети и пазити себе и жељети себи што боље среће и напретка. Сваки тако рећи поставља ово себи правилом, које је свима јасно, и сви га разумију и добро извргаују. Загато дакле у погледу дужности према ближњима постављати ново начело и нов закон? N011 тпћа, вес! тићит! Не ») Дј. аи. 17, 25; *) Пж1. 28; «) Јов. 1.4, 35; *) Јов. 13, 34; - 15, 12, 17; *) [. Ј ов . 4, 20. в ) I. Јов. 4, 21;