Istočnik

Стр. Б46

II С Т 0 Ч Н И К

Бр. 22.

много теорије, а мало смисла, него обратно, то је Христов морал. Колико дакле љубити ближње своје! Ни маље ни ваше, него као самога себе. Што ниси рад, да теби други чине, не чини ни ти другима. И обратно: што си рад, да теби други чине, чинп и ти другима 1 ). Ово мора бити правилом за свакога хришћанина. И поред оне старе изрјеке: Човјече, сјети се, да си човјек (и ништа више!), треба и ово увијек да лебди пред очима нашима, да у питању, какве дужности имамо према ближњима, увијек будемо кадри јасан одговор датп себи: онакве, као и према самом себи! Према коме да имамо такве дужности? Да ли према сродницима само? или према сународницима и пријатењима! Не! Према свима, па и непријатељима. У доказ овога пот сјетићу вас на Спаситењеву Проповијед на гори, гдје говори: Чули сте, да је казано: л>уби ближњега својега и мрзи на непријатеља скојега. А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје; благосиљајте оне, који в,1с куну; чините добро онима, који на вас мрзе; и молите се Вогу за оне, који вас гоне 2 ). Јер ако љубите оне, који вас љубе, какву нлату имате? Не чине ли то и цариници? И ако Вога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабожци 3 ) ? И хришћанска љубав према ближњима као и свака друга врлина тражи од човјека много рада и самопријегора. Дакле и закон о љубави нрема ближњима не смије остати само на папиру или у теорији, а у пракси не, јер то ништа не вриједи. Јер не користи закон, него извршивати га. Зато закон о љубави према ближњама налаже: да се не љубимо ријечју, ни језиком, но дјелом и истином 4 ), увијек у све дане живота нашега имајући у томе Христа за углед, који заповиједа: Ко има љубав к мени, држаће ријеч моју 5 ), а ово је она. да имате љубав мр^у собом, као што ја имадох љубав к вама 6 ). Какву љубав ? Љубав, која дуго трпи и милокрвна је, која не завиди, не велича се и не надима, не чини, што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се исгини, све сноси, све вј<>рује, свему се нада, све трпи 7 ); љубав, која никад не престаје, која се не страши ни опасности ни биједа, ни страдања, која приноси себе саму на жртву и не престаје бити — љубав! За ову љубав је Христос онако похвално изрекао: Од ове љуб 1ви нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје 8 ). *) Лука 6, 31; 2 ) Мат. 5, 43, 44; 3 ) Маг. 5, 4!5, 47 ; 4 ) I. Јо-!. 3, 18; ђ Јов. 14, 23; в ) Јов . 15, 12; '} I. Кор. 13, 4—7; 8 ) Јов. 15, 13.