Istočnik

Стр. 844

Бр. 22

показа љубав к нама 1 ). Створење свијета, створење човјека као круие свега стварања, предавање свијвта и с«их красота у њему човјеку на уживање — дјело је Божје љубави, јер Богу је мило било , да створи разумног, слободног, духовиог човјека, да га овај велича и слави, да му буде покоран син, који ће уживати и срећан бити у савезу са Богом. Није ли ово по духу најтјегања родбивска веза? Као што се оно малено одојче осјећа срећним једино у мајчину меком загрљају и на њедрима пунима материнске љубави и милоште, тако смо и ми љубављу за Бога привезани. Читаво наше биће тежи њему као срећно дијете добром оцу своме. Та љубав Божија показује се радииа у цијелој по вјесници рода човјечанскога. Већ казна због првоп гријеха ублажеиа је била љубављу Божјом и Првим јеванђељем о Спасигељу свијета. Дјело спасења људи од власти гријеха и пропасти јесте плод Божје љубави, јер тако завоље Бог свијет, да је и сина свог јединородног дао, да сваки, који у њега вјерује, не погине, но ииа жмвот вјечпи 2 ). Најпослије и дјело освећења људи благодаћу живогворећег Духа Божија јесте тако^ер дјело Божје љубави, јер Бог хоће, да се сви људи спасу 3 ), а жељети некоме спасење и не жељети му пропаст може само онај, који љуби срца милостива. Па за сву ову љубав дужан је човјек Богу слично враћати љубављу, љубављу савргиеном , која прожима чит во наше биће. Све мисли наше, сви осјећаји душе наше, сваки куцај срца нашега мора бити задојен и разгријан љубазљу према Богу, Ми морамо увијек осјећати Бога у себи, јер Бог је љубав, и који стоји у љубави, у Богу стоји и Бог у њвхму стоји 4 ). Љубављу према Богу прожети ми морамо бити жртва Богу духа скрушена, срца смирена. Сав свијет са свијем чарима својим мора ишчезавати пред лицем Творца и промислиоца свијета. Наше мисли и осјећаји, живот наш и љубав не смију бити за земљу везан, него са апостолом и ми морамо рећи: Рле, ми све остависмо и за тобом идемо. Но као што се сав морални закон мора у животу показивати, а не само у теорнји и формулама, исто тако и љубав нрема Богу у у пракси показује се, управо у живот доводи у љубави према ближњима нашима. ЈБубити ближње своје дужни смо с тога, гато смо сви браћа међу собом и синови једног Оца иебесног, и што нам се живот и рад креће на земљи као на мјесту, на којем се имамо спремити за небесну отаџбину. А овдје на земљи живимо у друштву са ближњима својима, око чијег напретка и добра мора се кретати читав рад нага, те тако тежњу своју л^убављу угодити Богу доказујемо љубављу према ближЕнима својпма. Гијем стичемо свједочанство, да у истину !) I. Јов. 4, 19; *) Ј ов . 3, 10; 3 ) I. Тим. 2, 4. 1 ) I. Јов. 4, 16;