Istočnik

— 87 —

Несавршеност и слабост човјечјег разума види се на сваком коракЈ у нашем животу. Ми не знамо ни предмете, који нас окружавају, па ма да је дато човјечјем разу.му, да може себе познати (I. Кор. 2, 11), он ипак не познаје ни себе самог. Колико се пута човјек погрјешним рачунањем свога разума пребаци, те прима лаж за истину? А како је тешко истини пробити пута у човјечји разум! Особито се слабост нашег разума истиче у области вјере. Изричну Божју заповијест не може човјек лако да схвати, јер је претежнији у њему закон тијела његова, не богодани, већ који се тамо грмјехом увријежио (Рим 7, 23). Историја разкијања побожности у роду људском показује силне примјере заблуда људског разума, гдје су људи постигли сасвим противно, него што су требали. Па не само да се један човјек лако окужи заблудом, већ наједаниут чигави народи и читаво^човјечанство. Кад видимо и знамо, да је наш разум слаб и лако приступачан сваковрсним заблудама, ваља нам се чувати, да не сижемо слабим разумом својим тамо, гдје му није мјесто, Човјек треба да га употребљава у оним границама, које су му Богом постављене, а да га неирестано вјеџба и усавршава; придржавајући се свагда оних истина, које му је савршени Божји разум открио. 1Пто човјек не може схватити, ке треба ни да тумачи, а особито да се чува, да не падне у заблуду, да му се не прохтје, да испитује Божје таЈЕ1е, за њега сакривене. Од користи ће му бити тај велики Божји дар, ако га не занемари и не прецјењује, ако се чува дакле те двије крајности, које му подједиако наносе штету и удаљавају га од истине, а на тај начин и од праве сврхе његове. Можеш ли ти тајне Бож/е докучиши, или докучити савршеиство СвемогуЛега? (Јов. 11, 7). ХоИе ли с вама умријеши мудросш? (Јова 12. 2). Рече безбожник у срцу свом: пема Еога (Пс. 13, 1). Не мисли за себе да си мудар, бој се Бога / (Приче 3, 7). Гдје је много мудросши, много је бриге (Еклез. 1, 1 -). Кад се грађаху мудри, иолудјеше (Рим. 1, 22). Да не мислитае за себе више пего шгао ваља мислити/ (Рим. 12, 3). Да смо у иростоти и чисшоти Божјој а пе у мудроши тјелесно)/ (II. Кор. 1, 12).