Istočnik

— 88 —

Недјеља прије Крстова дне. Јов. 3, 13—17.

13. Рече Господк: Никтоже кзмде на неко , ток/ии> сшедкж п*. некесе, О кшту чедокНЈческУи, скш на некеси. 14. И мкоже Жшгсеи кознесе зл11к) кту п8стк1ни , так№ подокаетта. козпестисА челок-кческол»8: 15. Да ксакт * к'кр8Аи кт* б нк не погикнст-ћ, но и-матк жнкот г к к^чнкж. 16. Такш ко козлнјки Когт* лпр^к, гакш и ( ј КИМ Окоего единороднаго дал-к естк, дл ксакт *. к 'кр8аи кт». Онк не погикнеттх, но и,илтк жикотт* в кчнкж. 17. Не посда ко Когт\ (гкжа Окоего кт* лГГрт*, да гВдитт* лГГроки, но да спасетсА нл^т* лГГрт*.

13. Рече Роспод: нико се не попе на небо, осим Онога, Који си^е с неба, а то је Син човјечји Који је на небу. 14. И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човјечји да се подигне, 15. Да ни један, који Га вјерује не погине, него да има живот вјечни. 16. Јер Богу тако омиљесвијет, да је и Сина Свога јединороднога дао, да ни један Који Га вјерује не погине, него да има живот вјечни. 17. Јер Вог не посла Сина Свога на свијет, да судн свијету, него да се свијег спасе кроз ВВега.

VIII. Значај крста Христовога. (Проповијед.) Приближава нам се велики Господн.11 празник, велики дан часног крста. Није му светковање онакво као Вожићу и Ускрсу, већ га славимо постом и тужним размишл.ањем о свим оним догађајима, који су свезани с њим. Па већ данас ево и прије празника скреће св, Црква мисао нашу на крст и на његов дан, да размислимо добро, што је све човјечанство починило Богу, шта Му је дало као уздарје за ГБе1ове превелике даре. Већ нам данас она чита јеклнђеље о значају крста Божјега, да нам каже кад већ усадисмо крст на Голготи, да и погледамо на њега с вјером, јер ћемо угледати на њему Господа, гдје нас благосиља прободевим рукама. Црне руке истесаше Господу крст, не знајући да граде свим потоњим вијековима драгоцјени залог спасења. Велик је празник Крстов дан. Са крста Господњега добио је значај и Божић и Ускрс и сви други празници нам. Тужан је он празник, а уједно и радостан сваком 'правом хришћанину. И тужан и радостан зар у један мах? — Како не би хришћанин био радостан у души, кад га сјети Црква крста Христовога и свих оних гроз )та,