Istočnik

Стр. 16

ИСТОЧНИК

Ко сам нема чистог и искренога срца, тај и друге за лукаве сматра. Ти живиш у таквом времену, кад су лаж и неограничено не вјеровање свакодневне појаве, па се због тога још вигае старај да избјегнеш те недостатке. Великодушно вјеруј искрености другијех, не срди се ако други не вјерују у твоју правичност, нека ти је доста само и то, што се она блиста: ,,у очима Онога, Који све види". Глава Ш. Вјера. Утврдивши, да човјек није само живо створење, него да у њему и божанствено нешто има, ми смо — са највећом усрдношћу — дужни односитн се према онијем осјећајима, који човјечје облагорођавање потпомажу. Не гледајући на све недостатке, том облагорођавању бољв од свега помаже човјечја тежња к савршееству, срећи и Богу; због тога смо ми дужни вјеру исповнједати у свој њеној љепоти и сва њена правила испуњавати. Не илаши се лицемјера и грубијех људи, који те због твоје вјере дрско називају притворнијем. Још мање немој се повесги за заблудом, јер се као хришћании сријеташ са много обичиијех људи, који ннјесу у стању схватиги узвишеност хришћанске вјере. Побожност не ваља рачунати особином, к >ја је својотвена простацима само због тога, што онај, који на нижем ступњу образовања стоји, мора н може бити побожаи. Кад је прост човјек дужан бити поштен, зар се образовани мора стидјати свога поштења? Захваљујућн твом разуму и добивеном образовању могао си се убиједити, да чистије вјере нема од хришћанске. Она је слободнија од погрјешака, узвишенија је, светија је од другијгх, и највећма је у њој божански карактер изражен. Ниједна вјера није тако помогла развиће и распростирање добрих обичаја и ослобођење од ропства; ниједна тако одређено не показује људима сродство с Богом као и то, да су сви људи пред ЕБим једнаки. 0 свему овоме размисли, а особито пази на сталност историјских доказа, који су кадри сваку непристрасну критику да издрже. Да се не би на рачун ових доказа преварили каквим год случајним доказима, ејети се још огромног броја људи, који су оне доказе као непобитне признали, почињући још од првих црквених отаца и павршујућп са пеким миелиоцима нашега доба,