Istočnik

Стр. 42

источник

Бр. 2.

улијева) па изнова боље мислим о тијелу Адамову и о духу, који је у њему настањен. Ове ријечи највећег пјесника енглеског остаће неизглађене у души мојој, и ја признајем, да ме је примјер Бајронов много пута спасао од убитачне мржње према човјечанству. Несумњиво је, да сама битност великијех људи побија свако изопачено мишљење о достојанству човјечије природе. Колико много налазимо људи у давној прошлости за вријеме Римљана, варварског и средњег вијека као и сувременог просвијећеног доба! Колико има црквених отаца, мученика за истину, утјешитеља страдајућих, дивних величином своје мудрости и ватрене љубави према ближњима! Колико има храбрих јунака, бораца за правду, испитивача свијета, великих пјесника, мудрих научењака и дивних вјештака! Али ни давна прошлост, нити необична судбина таквијех људи не дају нам права, да претпостављамо, да су они били другачије створени од нас. Не, то су били исто смртни људн, исто рођенн од жена, који су као и ми подносили све својствене тешкоће људске, који су подлијегали страстима и морали се борити са својим ружним наклоностима, стидјети се себе самијех, а понекад са великом муком побјеђивати и своје сопствено „ја". Виблија свијех народа као и други споменици, који су догнли до нас, причају нам о врло малој количини благородних људи, који су на земљи живјели. Тако исто и сад живе хиљадама непознатих и незнатних људи, који плодовима свог ума и својим благородним дјелима узносе човјечанство, и свакодневно подижу част имена човјечијег, чиме оживљавају мисао добријех људи о свези међу собом и Богом. Али посматрајући те људе, ипак није могуће заборавити већину неразумних и покварених људи; треба нам се сјетитн да човјек свагда може мудрошћу задобнти важност својој лнчности, сачувати се од порока, и у свако доба, па ма каква му судбина била, украсити се разнијем врлинама. Одајимо дужно поштовање и признајмо тежњу човјечију к вјечном савршенству, увјеривши се да човјек много већма припада бесмртном свијету, него ли тренутном земаљском животу по основном закону, којему се и он потчињава, слично животињама и биљкама. Кад све ово на ум узмемо осјетићемо, да наше саучешће према човјеку расте, и да његове погрјешке и невоље изазивају у нама сажаљење кад промислимо о благородству његове природе. Тужно ће нам бити да гледамо понижавање господара земље и зажељећемо, да загладимо његову неправду, и пружићемо му радоспо руку, да се изнова подигне на достојну му висину.