Istočnik

Бр. 2.

ИСТОЧНИК

Стр. 43

Ми ћемо се искрено радовати, кад он, сјећајући се свог човјечијег достојанства, и усред тешкоћа и понижења као и усред најтежих мука остане непобијеђен, и кад се ненадмашном снагом воље приближава своме божанском идеалу. (Наставиће се) Духовно-поучни чланци намијењени онима, који се спремају за св. причешће. — Написао: Гр. Дјаченко. Превео : Јован ПешровиЛ, протопресвитер и кр. професор у Загребу. (Наставак.) 6. Чудеса, што се догодише у тајни тијела и крви Христове. 1. У животопису св. Василија Великог пише: „Неки богоугодни пресвитер Анастасије, кад је свршавао божанствену литургију, у вријеме освештања страшних тајна пресвети Дух у виду огњеном си^е и окружи Анастасија; то је видио не само св. Вас. Велики, већ и други, који су били достојни овога виђења". 2. Историк Созомен, говори: „Кад је св. Јов. Златоусти литургисао и раздавао вјернима св. тајне, приступи к њему једна жена, заражена јереси македонијевом. И тек што је примила св. тајну, у онај мах претвори се част примљеног тијела Христова у устима њезиним у камен. Жена, уплашивши се страшно од овог изванредног чуда, исповиједи пред свим народом што се догодило с њом, показујући сами камен, и од невјере обрати се к истинитој вјери". 3. У Лимонару пише: „Код неког трговца — јеретика у Селевкији бјеше у служби православни слуга, који примивши св. лричест, чуваше је у сандучићу. Послије неког времена, дозна за то његов господар и хтједе да спали св. тајну ; — али на једанпут сви дијелови пречистога тијела Христова, што су чувани у ковчежићу под видом хљеба, претворише се у класје". 4. За вријеме Мине, патријарха цариградскога, једно јеврејско дијете помијеша се са хришћанском дјецом и прими заједно с њима св. причешће; али вративши се кући, приповиједи оцу све, што се догодило. Отац његов плану гњевом, и одмах пограби сина и баци га у пећ, у којој је талио стакло (отац му бјеше стаклар.) Мати, не знајући нигата о томе, што се догодило са сином, дуго га је тражила, и не могаше га н ћи. Трећега дана до^е плачући и наричући к своме мужу — стаклару, који стајаше код пећи, и на једанпут из усијане пећи чује она глас свога сина. Уплашивши се и уједно обрадовавши