Istočnik

Стр. 44

источник

Бр. 2.

се, мати тто могаше брже приступи усијаној пећи и спази сина усред горећег угља. Извадивши га из пећи, запита га: „Како то, да није у пећи изгорио?"' Он одговори: „Некаква жена у свијетлој одјећи често је долазила к њему, доносећи му воду, да погаси гореће угљевље; а кад је хтио да једе, она му даваше храну." Тај чудни догађај разнесе се по цијелом граду. Сам цар Јустин дозиавши за то заповједи, да крсте и сина и матер, а оца, који не хтједе да се крсти, заповједи, да га баце у растаљену пећ. То чудо бјеше познато цијеломе свијету. 0 њему пишу историци: Евагрије, Евсевије, Никифор. 5. СједињуЈуЛи се искрепим кајањем за гријехв и пеиосшидпом вјером у Сиаситеља, иричешЛе св. шајнама избавља нас од вјечне смрши и још овдје, на земљи, измирује грџшника с увријеђеним иравосурем Божјим. Један палестински начелник, по имену Хивимер, преузевши дужност^ хтједе прије свега поклонити се гробу Господњу. Дошавгли до цркве, спази он овна, који се окоми на њега и хтједе га својим роговима поразити. Војнички главар се уплаши и хтједе да побјегне. али чувар св. крста, што ту стајаше, по имену Азарије, примјети ту неодлучност, па га запита: „Зашто ти не идеш господине?" Овај одговори: „Зашто сте пустили овамо тога страшног овна?" Азарије га умири и рече: „Иди, овдје нема ништа." Но кад главар хтједе да у^е у цркву, дође му поново то виђење, док други не видјеше ничега и и^аху слободно. Тада чувар св. крста рече Хивимеру: „Еосподине! ти имаш ма што на души, што ти не допушта да се поклонигп св. гробу Опаситеља нашега. Принеси покајање Господу: Он је човјекољубив и много милостив." Начелник одговори са сузама: „Заиста, крив сам пред Богом у многим и важним гријесима." Рекавши то, паде на земљу, плакагае дуго и исповиједаше Вогу своје гријехе. Затим, кад устаде, хтједе поново ући у цркву, али му опет запријечи улазак страшни ован. Тада му чувар св. гроба рече: „Види се, да има нека друга заирека/' Начелник премишљајући рече: „Можда то, што нисам православни." И послије тога прими православље, а затим, када га чувар св. крста причести, тада начелник уђе слободно у пештеру гроба Господња и нестаде испред њега виђење. 6. Догађало се, да су од причешћивања светом тајном оздрављали бони, којих не могаше никакво љекарство оздравити. Григорије Богослов говори, да је сестра његова, будући дуго болесна и не могавши никако оздравити, примила с особитом вјером свете тајне и оздравила је. 7. Ко се причешћује тијела и крви Христове, томе ни зли дуси не могу ништа нашкодити. У једној црквеној књизи сгтомиње се, да је