Istočnik

Стр. 52

ИСТОЧНИК

распињу их па смрт, а не дају им никакве утјехе, нити лијепе наде. По овим знацима нека сваки примјерава себи крстове, и нека сам за себе одреди, ко је он; да ли Симон Киринејски мли мудри разбојник, или онај, који подражава Христу Господу, или је зли разбојник, по оним страстима које га једу? Па кад нађеш, какав си, такав и свршетак очекуј. Ја ћу само додати: избаците ви себи из главе, као да утјешним путем можете постати онима, којима нам ваља бити у Христу. Ако код правих хришћана и има утјеха, то је сасвим случајно: одлучна црта њихова живота јесу страдања и болови, како унутрашњи тако и спољашњи, хотимични и нехотимични. Кроз многе невоље ваља нам ући у царство, у оно царство, које се јавља унутри. Први корак овдје јесте прелом воље од зла на добро, прелом тај сачињава срце кајања и огледа се у самртном болу од ране скрушености, из које за тим тече крв за све вријеме борбе са страстима, а која зарашћује онда, када је већ човјек дошао до чистоће, која подиже хришћанина на крст распећа са Христом у вољи Божијој. Ту су све саме невоље, болови и терети. И може се рећи: утјехе и угодности знак су кривога пута, а невоље и терети свједоџба су правога пута. Помишљајући на то радујте се ви, крстоносци! А шта да рекнем вама, који благујете ? Вама ћу рећи ону ријеч из приче о богаташу и убогом Лазару, а коју је рекао Аврам богаташу. Овдје ви благујете, а други пате и страдају ради Христа и његовог светог закона; а на оном свијету биће обратно: тамо ће благовати они, који иду крсним путем, а који овдје благују патиће и страдати. Ви обично говорите: иа зар се није слободно ни нровеселити, или дозволити себи неко задовољство? Али ви прво главно учините, па онда дозвољавајте себи и оно. Но неко и не чини ничега другога, него само то: данас на бал (на иг.оанку), сјутра у театар (у позориште) за тим у шетњу, па онда на забавно читање и разговор и разна разонођења — све се ту нрелази од једних угодности к другима. А о главном, о том, како ћемо постати оним, чим ваља сваки хришћанин да буде, о том ни помисли нема. Па каква плода можемо очекивати ми од така живота ? Као да ће онај наш унутрагнњи одношај к Богу у Христу сам од себе сазревати, без обзира на те спољашње непогодности! А како и да зре ? Горе ли свијећа на вјетру? Напредује ли живот од пића отрова? — Не. ЖеЈ .иш ли себи добра: одбаци угодности, ступи на крсни пут кајања, изгори у ватри самораспећа, окали се у сузама срдачне скрушености — и ти ћеш постати злато или сребро, или каљење драго, и у своје вријеме узеће те небески Домаћин, да тобом украси своје сјајне и надсвјетске станове. — Амин. иога — Бошко.

Из пастирске праксе. — Иротосинђел Илариои. (Рељево.) Да ли је забрањено црквеним Уставом држање парастоса од Божића до св Јована ? »Весник Српске Цркве« у јануарској свесци ед ове године (стр. 60, (Н) изнио је питање »Да ли је забрањено црквеним Уставом држање парастоса од Божића до св. Јована«, но на исто питање није донио потпунога одговора. Устав св. наше православне цркве гледе држања парастоса од Божића до св. Јована није прописао ннкаквог наређења. Али 169 иравило Номоканона