Istočnik

Стр. 38

ИСТОЧНИК

Бр. 2.

који узвикиваше да ће радије пасти у турско ропство него измијенути вјером*). Али и тај корак Византије да се спасе бјеше узалудан. Она помоћ коју папа Никола У. спремаше стиже касно, јер Цариград паде Турцима у руке већ 29. маја 1453., а тај дан је папа именовао за легата паиске флоте архиепископа дубровачког Јакова 2 ). Падом Цариграда под Турке престали су и они политички разлози, који су руководили мјеродавне политичке кругове у Византији да траже наслона на римску курију. Од тога доба отпочиње нов правац у црквеном животу православне цркве на Истоку. 4 ) М1сћае1 Оисаз, Швк>па ђугааИпа. Ра1го1о§1а §гаеса 4. 167. Стр 1057 —1064. г ) А. Тћешег, Уе1ега топитеп1а Љуогит теп<1тпа1тт, Котае 1863, I. 409. ДуЉности човјечије. — Силвије Пелико преводи с руског Ђакон Косто М. ЛучиЛ. (Никшић.) (Наставак.) Глава V. Неколико савјета. Горе изложена размишљања и небројени докази, који се могу у корист хришћанства привести, нека ти, мој друже, помогну, да усвојиш ове шљздеће савјете. Чешће понављај у себи: „ја се не ћу освртати на блијештеће, а неосноване разлоге, који теже да моју вјеру побију. Ја увиђам да је неправедно мишл>ење, да хришћанска вјера дух заробљава, и да она само варварским временима годи, а да није за наш просвијећени вијек. Не, — као год што је она годила азијатској и грчкој просвјети различнијем перијодима средњега вијека, и свијем од тада образованим народима, оиа и сад задовољава у свему потребе великих представника сувремене науке. Ја увиђам, да су, почевши од првих јеретика па завршујући са школом Волтеровом заједно са његовим шљздбеницима, сви они присвајали себи неко право, као да су они нечему б->љому поучавали, премда нијесу ништа учинили. Дакле, док сам ја пријатељ истине а противник незнања, свагда ћу се радовати, што сам Хришћанин, а сажаљевати свакога ко ми се руга, и ко се дрско усуђује да ме незналицом и притворицом сматра.