Istočnik

Бр. 2.

ИСТ.ОЧНИК

Стр. 39

Кад си све то сазнао буди чврст и постојан. И срцем и душом поштуј своју вјеру, и исповиједај је пред свима и вјернима и невјернима; али је не исповиједај само хладном спол.ашношћу чувања црквених обреда, него је оживи узвишеношћу својијех мисли. Диви се величанству вјерске тајне и не старај се у сујети да је разјашњаваш; буди прожет врлинама, које се рађају из тијех тајни и никад не заборављај да поштовање Бога са самом молитвом нема никакве вриједности, него Га треба поштовати и у свијем нашијем дјелима. Много има људи, који су схватили љепоту вјере, и осјећају, да она надмашава сваку мудрост; да је она противна свакој неправди и да она боље од ма чега развија све особине човјечије, па ипак се и ти људи поводе за жалосним примјером већине, па тако живе, као да хришћанство искључиво постоји ради простоте, а није за нросвјећене умове. Али знај, да су ти људи, много више одговорни, него они, који сасвијем невјерују, а таквијех је на жалост врло много. Ја сам тако^ер припадао броју пошљеднијех, и знам са коликим је тешкоћама скопчано, док се човјек ослободи овог безизлазног стања, али се не бој, ако ти се кад догоди, да се у сличном положају осјетиш. Не дај да ти се ругају други људи онда, кад треба исповједити достојно осјећање; а кажи ми, има ли достојнијег осјећаја од љубави према Богу? Ако си се одрекао лажног погледа и своје сопствене равнодушности, онда се чувај, да пред противницима вјере не покажеш ни најмањи траг смијешног колебања и малодушне сумње. Буди скроман и пред Богом и пред људима, али не заборављај своје човјечије достојанство, и никад с^ не одреци правилног расуђивања. Само гордељиви дух и разум без љубави могу се противити светом Јеван^ељу. Глава IV. Човјекољубље и милосрђе. Само вјера у човјека улијева дужност човјекољубља и милосрђа. Милосрђе је света ријеч, и у тој је ријечи нешто божанствено, премда су је многе софисте злоупотребљавали. Свети ап. Павле упоређује милосрђе са оном љубављу, коју Бог има према људима. Он говори у посланици Титу (гл. Ш. ст. 4). „Кад се јави милост и човјекол.убље Снаситеља нашег Бога". Свемогући љуби људе па хоће, да их сваки од нас такође љуби. Као што је раније већ речено, ми само можемо бити добри и задовољни са самијем собом, као и сами себе уважавати, кад подра-