Istočnik

Стр. 40

ИСТОЧНИК

Бр. 2.

жавамо Њему у оној љубави, која наше ближње чини бзљијем и по могућности им добро доноси. Од ове љубави готово у свему зависи достојанство човјечије, јер је она знатан дио оне љубави коју смо према самом Вогу дужни имати, као што се то јасно види из неколико прекрасних мјеста св, писма, а особито из шљедећега: „Тада ће Цар рећи онијем с десне стране: до^ите благословени од Оца мога, наслиједите припремљено вам царство од створења свијета, јер бијах гладан и нахранисте ме; жедан сам био и напојисте ме; го сам био и одјенусте ме; био сам болестан и походили сте ме; у тавници сам био и долазилисте код мене". Тада ће му праведници одговорити: „Господе, кад смо те видјели гладна и нахранили те, или жедна и напојили те!? Кад смо те видјели као путника и примили те или гола и одјели те!?" А Цар ће им одговорити: „Право вам кажем, што сте учинили једноме од ових малих, мени сте учинили." (Мат. гл. XXV. ст. 34—40). На тај начин створимо у души високи идеал човјека и трудимо се, да га достигнемо. Него је ли потребно тражити тај идеал, кад га сама вјера даје па још узвишенији? Онај је, кога нам она за примјер ставља, човјек необичне силе и благости, непријатељ лицемјерства и угњетавања; човјекољубац, који све, осим јединог непокајања, опрашта; који презире освету и тада кад му је у власти, да се освети својим непријатељима • који се са сиромашнијим понаша као и са браћом, а сретнијим на срећи не завиди, ако они своју сиромашну браћу не заборављају; који људе не цијени по њиховом богаству или образовању, него по њиховим искреним тежњама и дјелима. То је јединствени и истинити мудрац, у коме нема ни најмање мане. То је потпуно божанско откриће — то је Бого-човјек. С каквијем ће се поштовањем односити према човјечанству онај, који има у свом срцу тако високи идеал? Љубав се свагда налази у вези с поштовањем. Да би се човјечанство искрено љубило, треба га и добро, како ваља, поштовати. Онај, који је о човјеку нејасну представу стекао, и који човјечанство рачуна за стадо брзих и неразумних животиња, рођених само 8а то да једу, да се плоде, крећу и на пошљетку да пропадну; који у просвјети, вјештини и ненадмашној тежњи за оним што је лијепо и добро, не ће да види ништа што је високо, тај не може како треба уважавати и љубити своје ближње, и подстрекавати их, да теже за врлинама, нити се може жртвовати за срећу човјечанства.