Istočnik

источник

Стр. 145

божанском, пропет на крст поразио је великом скрушеношћу и правовјернога фарисеја, и садукеја — материјалисту пропале Јудеје, и агностика философа подјармљене Грчке и охолога достојанственика и грубога војника римске империје. Глава Му овјенчана трњем, очи помућене сузама, лице Му понижено више него иком сину људском, удови му раскинути и расјечени... И гле у Н>ему ђевојке виде краснијега од сваке красоте, јединога завољенога више од свију и ЕВега једнога желе да имају за женика за вјечност. Жене, којих је сав живот прошао у гријеху разврата тек што су Га виђеле у ГБеговој неисказаној жалости, одмах је код њих нестало сваке страсти и пожуде, која је сад уступила мјесто најјачој страсти за очишћењем. Старце и малу дјецу Његов поглед задахњује љубављу — јаче од смрти. Врло стари епископ на путу к мјесту казне, гдје га лавови чекају, да га растргну, „још жив, али жедан смрти", пише својој пастви: „Сад тек почињем бити ученик Христов". Млада сиракушка дјевојка гледа мирно па своје груди испаране ножем мучитеља те каже: „Красота моја остаће цијела за небеснога мога женика". Муче Санкта ђакона; сви су му удови обложени усијаним мједом, све му је тијело згољна рана, и на сва питања мучитеља одговара он једно: „ја сам хришћанин"; такав Ј9 он по свједоџби људи, који су ту били, остао до краја тврд, и непоколебив, „купајући се и кријепећи се небесним извором живе воде, која тече из срца Христова". Сви су они дакде, сав преславни збор мученика, кријепили се силом Онога, кога су, невидећи Га, завољели. И њих и браћу, која су гледала на страдања са жељом и која су им останке сахрањивали, одушевљавала је једна мисао, једно чувство, да нијесу своји,већ да су купљени скупо, да је живот — њихов прави живот са Христом у Богу. Кад читаш прву историју хришћанске цркве, поражава те та мисао, и само заслијепљен предрасудом ум тога не види. — За прве хришћане све бијаше у лицу Исуса Христа; у Њему бијаше извор из кога су црпили правила за жикот у свима му вишим и нижим потанкостима Људи су се управ препородили новим духовним осјећајима. Престали су гријешити, јер је Христос у Свом тијелу узео на дрвету наше гријехе, да би умрли за гријех и почели живити у правди. Учили су се самоодречењу, јер ни Христос није Себи угађао. Трпљели су сваку напаст ради Бога, јер је и Христос пострадао за нас, оставивши нам примјер за подражање. Уздржавали су се од тјелесних пожуда, јер су им удови постали удовима Христовијем. Радо су подносили најтеже муке, јер су постали учесници Христових мука. Хришћанство је измијенило живот међу људима, измијенивши им идеал живота. Поставити људима идеал Оца небеснога, и побудити их да га остваре, у