Istočnik

источник

Стр. 207

Ко се о овоме не брине, и ко је толико дрзак, да му је мило кад други назиру у жени наклоност према њему, то је уображени егоиста и биједни човјек, који не заслужује да га икакво уредно друштво прими, (Наотавиће се).

Против пијанства. Проповијед за народ. Говорио 9. маја о. г. у Рељеву протопрезвитер Димитрије Јанковић , конзистор. савјетник. (Сарајево). Нека је благословен Бог наш, који нам је, љубазни хришћани, помогао, да и данашњу славу овог светог храма дочекамо. Радујмо се овој слави, та данас се — како св. црква пјева — цијела васељена радује; а радујмо се тим више, што славећи светога Николаја, моћнога заштитника ове светиње пред престолом Творца, славимо и самога Бога, који је диван у светима својим. Ја вам, љубазни, из очију читам радост, а из присуства вашег сам освједочеи, да добро читам, да вам је мило, што сте данас овамо дошли, што сте у побожној молитви, коју је испред вас, а за вас и за сву православну браћу нашу преосвештени првосвештеник наш Богу принио, Богу на славу а себи на душевну корист судјеловали. Но молитва је готова, пјесма духовна за који тренутак умукнуће, свијеће ће се угасити, миомира дима кадијонога нестаће, а ви заложени навором бнјелом, прекрштени крстом Христовијем изаћићете из ове светиње, да се иза духовног весеља и другим начином провеселите. Па нека вас, љубазни, то пречасно значење крста Христова, којим ћете себе осјенити, чува, да вам намјерно весеље ваше буде по образу богоугодног старог српског обичаја: лијепо и невино, пристојно и умјесно, умјерено и корисно. Нека вас знак часног крста чува, да вас у весељу вашем заклети крвник наш, дух лукави у своје замке не улови, да вам весеље гријехом не нагрди. Да, браћо, јер је непријатељ рода људског, демон лукави, и сувише хитар, да пропусти прилику, а да се не приближи човјеку, кад му то лако иде; а кад ће му лакше за руком поћи, ако не у весељу, када се човјек у рзздраганости тако лако, тако често заборави! 0, зар се једно весеље због те заборавности у тугу претворило? Зар је један човјек у весељу свом необузданом заборавио, да је — човјек!? Зар је један богомољац у весељу Бога нагрдио, зар се једна црквена пјесма у весељу у скарадност изврла? Зар се једна шала у тешку увреду одбрнула, и зар једно братимљење свађом и погрдом свршило, и — црне туге наше — зар