Istočnik

Стр. 208

ИСТОЧНИК

је на крају весеља једном севнуо нож у уздрхталој од узбуђења руци пријатеља, да њиме пријатеља удари...? А све за што? Зато, што људи не бјеху опрезни, па их је непријатељ рода људског, у раздраганости њиховој дако уловио у своје богумрске замке, које се зову: ирскошјерно пиИе. Ох Боже мој, срамоте наше, колико се већ досад против неситости у пићу зборило! Па није ли срамота, ма није ли тешка грјехота, што поред толиких мудрих, очинских и пријатељских савјета, молби, опомена, па и забрана и неба и земље, још увијек има људи, који не пазе на се, који забор.чвљају претњу Божију, да пијанице царства Божијега нашљедити неће! Стид ме је браћо са овога светога мјеста споменути, како је ружно и саблажњиво за сваког, а највише за млађе видјети старца, коме скоро Богу на на истину поћи ваља, гдје заварава себе, да ће му пиће, ракија проклета, изгубљену снагу повратити; гдје у мјесто да по апостолу Павлу буде млађима примјер мудрости и трезвености (Тит. 2— 2.), а он напит бестидно ружи и бешчасти све, што је на небу и на земљи свето, и несигурним од тешкога пића ходом, али сигурним путем иде све ближе коначној пропасти тијела и душе, губећи право на оно поштовање, што му сиједој глави његовој по божијем закону припада... Авај стари, тешко теби, кад Вога, у мјесто да му уга^аш, тако врије^аш, кад аманет и науку Светитеља Саве тако газиш! Зар не видиш да си неопојан гроб ? пази, да неопојан и не останеш! Зар да вам покажем одвратну слику домаћина, оца породице ; човјека снажна и за рад способна, гдје је пао у замке ђавоље, па му је цријево његово Бог његов, једина брига и старање његово. Такав еамо о својој грешној страсти води рачуна, а за име, за образ, не мари, као што му није стало ни до гладне и неодјевене чељади његове на дому. Да би страст задовољио немилице и слијепо троши и харчи и душевно и тјелесно благо, здравље, новац, земљу, кућу Стани грешни сине, зар се не бојиш гњева божијег, зар не видиш да и себе и дом свој убијаш, и да кућно слеме подкопаваш? Зар такав примјер дјеци својој дајеш? тако ли Бога слушаш? Та Бог је наредио, да дјецу твоју честитости учиш, а ти сам не ваљаш, чедности, а сам си суров,- поштењу, а ти туђе, — очево или дјечије харчиш; штедњи, а сам расипаш; побожности, а ти сам хулиш; умјерености, а сам си несит; закону божијем, којег без зазора газиш, љубави, а твоји јадни на дому нигда лијепе ријечи од тебе да чују!.... Немој да ућуткаваш своју савјест, већ чуј, како ти на сав глас виче: стани, немој даље, јер пут којим идеш, води те у сигурну пропаст и на овом и на оном свијету!