Istočnik

Бр. 10.

ИСТОЧНИК

Стр. 329

који је нашао мошти апостолове у студенцу, а на грудима му св. јеванђеље. Лијево доље насликан је кипарски цар Зенон, како прима од Антемија св. јеванђеље, а на десно ниже опет је слика царева, који »знаке автономије« подноси архиепископу. На икони је шљедећи грчки натпис: »Автономија Кипарске Цркве^ дата најприје од апостола, а снова утврђена на трећем васељенском сабору. Када су антиохијци подигли узбуну, онда је цар Зенон, послије наласка моштију Варнавиних и јеванђеља на њима, указом наредио, да се стара автономија Кипра неповријеђеном очувати мора, чему и служи ова икона и оно, што на њој видиш«Постанак ове иконе непознат је, но свакако биће да је старија од год. 1662., када је на развалинама старога био подигнут нови левкосијски храм. Грчке старине у опкопииа Сћа1кна. У опкопима Сћа11и8а главног града огока Еубеје, проиашле су се археолошке старине. Ови опкопи, које су саградили Мљечани, сметају прометном развијању града, па се стога закључило, уклонити их. Одмах, чим се с радњама започело, опазило се, да су Мљечани употријебили за градњу стари материјал, особито ступове, мраморске плоче с разноврсним натписима и т. д. Сад се наишло на ступове једног јонског храма. Истраживања за новим проналасцима трају непрестано. Календарско питање у Русији. Познато је, да се питањем о увађању новог календара бави већ неколико година патријаршијски Синод у Цариграду. За реформу календара изјавио се и митрополит биоградски пок Михаило, а то је питање у новије доба уступила руска влада руском св. Синоду у Петрограду, да каже своје мишљење. — Како су „С. Пегербургскија Вједомости", лист књаза Ухтомскога, који има веза и с руским двором, недавно јавиле, руски се Синод изјавио за нови календар, и руски лист изриче наду, да ће се ово питање у скором времену коначно ријешити. — Стари је календар већ за то неподесан, што се читав културни свијет без разлике вјере и народности, као и све државе служе новим календаром, па за велику руску трговину и саобраћај са страним свијетом веома је незгодно, да рачуна с два календара, а да се и не говори о томе, да стари календар, који већ данас заостаје за читавих 13 дана, није никако ни народно ни вјерско обиљежје. Кад би он остао на снази и у будућиости онда би једном дотјерали они, који га се држе, да заостану и читаве - године назад, Напредак и модерни дух не трпе овакова натражњаштва.

Читу л а.

Архимандрит Иларион Руварац. 8./21. авг. т. г. српска књига у црно се завила. Тога дана изгубио је српски народ и наука српска великана Србина, дичног научника, умног историчара, архимандрита Илариона Руварца. Архимандрит Иларион Руварац родио се 1. септембра 1832. у Митровици у Сријему. Учио се у Ср. Карловцима, гдје је до г. 1850. свршио шест гимнасијских разреда, а потом у Бечу свршио је VII. н VIII. гимн. разред. Од г. 1852.—1856. слушао је у Бечу јуридичке