Istočnik

Стр. 330

источник

Бр. 10.

науке, а у Карловцима од 1856.—1859. богословске науке. 1. јан. 1861 замонашио се у манастиру Крушедолу, и од те године до 1872. провео је као патријаршки ^акон, протођакон, архи^акон, синђел и протосинђел, те као професор богословског училишта и консисторијални би-љежник у Ср. Карловцима. Год. 1874. постављен је за архимандрита манастира Гргетега, а са год. 1875. постављен је за ректора богословског учи-. лишта у Карловцима на ком је мјесту остао до год. 1882., када је почетком исте године разријешен од те дужаости и отпремљен у манастир Гргетег, гдје га је на велику жалост српскога народа и смрт затекла. Год. 1886. изабран је велики покојник синодално за епископа вршачког, те је исте год. 1. нов. превишње и потврђен био, но на своју молбу разријешен је од тога достојанства превишњим ријешењем од 6. јан. 1887. године. Велики покојник писао је много о појединим моментима из прошлости српске. Писати је почео год. 1856. у листу „Седмици" и од то доба радио је тако рећи на свима научним листовима и издањима а све до пред смрт своју. Писао је поглавито у Летоаису Матице Српске, Гласнику срп. ученог друштва, Каск! ји^081а\ 7 епвке АкасЈеније, Годишњици Чупићевој, Старинару, у листу „Матици", „Стражилову", „Гласу Истине", „Вили", „Отаџбини", „Истини", „Гласу срп. краљ. Академије", „у Годишњаку", „Нашем Добу", „Гласнику земаљ. музеја за Босну и Херцеговину", „Колу", „Просвјети", „Српском Сиону", „Јавору", „Весједи", „Јагићеву АгсћГу-у". У шематизму, српско-православне митрополије херцеговачко-захумске штампао је г. 1900. радњу своју „0 хумсгсим епископима и херцеговачким митро. политима до 1766". Најопсежније су му историјске расправе „О кнезу Лазару" и „Моп^епе^ппа". У свима својим дјелима тражио је да прикаже истину онакву, каква је у истини била у прошлости српскога народа. Сви радови његови одају човјека ванредне научне спреме. Свчка расправа његова одликује се необично бистрим погледом, јасноћом и темељитошћу. Врли покојник бијаше научник првога реда. Он бјеше представник, отац критичкога правц I у историји српској. Погреб великог покојника обављен је 11 ./24. августа у манастиру Гргетегу на најсвечанији начин, уз огромно учешће српског народа, уз велико признање и почасти, које су ретко коме Србину учињене. На погребу учествовала је ГБег. Светост патријарх српски преузв. госп. Георгије са високопреосв. г. епископима будимским Лукијаном и пакрачким Мироном. Бјеху на погребу: сви настојатељи манастира српско-православне митрополије карловачке, мноштво калуђера и свећеника мирског реда, многа изасланства, а понаособ из краљевинеСрбије бнше изаслани одлични представници цркве и науке српске