Istočnik

Стр. 354

ИСТОЧНИК

Бр. 11. и 12.

из заједничких сретстава епархије, односно оних сретстава, којима располаже заједнички црквени просвјетни савјет. Најглавнија је установа овог ХП. члана откуп свештеничког бира, и претварање истог из натуралија у готов новац, чиме је свегптенство ријешено тешке бриге за свој опстанак и стављено у положај, да звању своме сву своју бригу и дужностима својнм и интелектуалном усавршењу свом сву снагу и сво расположиво вријеме посвети. Државну потпору установљену чланом ХП. намјењену градњи цркава школа и парохијалних станова и других опште потребитих и опште корисних зграда, а исто тако бољој наплати парохијског свештенства добиваће српскоправославни народ сваке године из земаљских сретстава према броју душа цијеле земље. Предлог народних претставника, да се сума она, коју земаљска управа годишње издаје у сврху издржавања Митрополита, консисторијалних савјетника на подмиривање канцеларијских потреба, у цијелости својој изда автономној управи на располагање, није се могао у оиште прихватити, због тога што земаљска управа на исти не пристаје и што митрополити сматрају досадашње наплате своје много сигурнијима. Чланом XX узакоњује се народна црквена застава за српско-православне Митрополије у Босни и Херцеговини с бојама, које су овако поређане: одозго долази црвена, у сриједи плава, а оздо бијела.боја. Застава ова истиче се и употребљава од давних времена у Босни и Херцеговини, при разним црквеним и народним свечаностима, као што су школске, храмовске, задружне и друштвене славе, које су у општини у сврхе црквене и народне, религиозне и просвјетне одржавају. Исто се тако употребљава овај барјак и при разним забавама, народним зб ровима и приватним увесељењима, пировима и крсним славама, те пошто то пикад досад није забрањивано узакоњује се употреба исте заставе и за сад и сва будућа времеиа Свима црквеним и народним управним органима у Босни и Херцеговини расправни и пословни језик унутрашњи и спољашњи јест српски са ћирилицом. Чланак П. основних одредаба у свези са §. 145. оспорен по члановима свјетовним нашег уставотворног одбора, те је додатак њихов истом чланку стављен од ријечи до ријечи паралелно уз текст истог чланка *). На овај исправак и односно допуну имамо ми Митрополити ово да примјетимо: Вагла Пресветост, сада срећно началствујући патријарх цариградски склопили сте шоразумно са најсветијим Синодом својим са аустро-угарском владом године 1880. уговор, по ком се постављају еаископи-митрополити у Босни и Херцеговини. Не сматрајући се никако позваним да овај уговор склопљен између највећих фактора и државе ма с које стране критикујемо, изјављујемо отворено, да је досадашње постављање епископа бивало у добро смишљену интересу цркве и државе и да ми нијесмо могли примјетити ни осјетити ни најмање везе (ксшекз) *) Чланак П. као и § 145. одобрени су ријешењем иатријијчпким и св. Синода под брпрот. 3338 овако, ка«о су их Лисоконреосвећена ГГ. Архиј"реји поднијели. Види „Источник" бр. 8—9 стр. 228, 230 и 231. Пр. Ур.