Istočnik

Вр. 11. и 12.

ИСТОЧНИК

Стр. 361

бама, које су у чешће споменутом канонизму свете патријаршије цариградске догнљедно проведене и оживотвореие. Управном и просвјетном савјету по иагоженим у уредби наређењима досуђена су врло важна и огромна дјела спољне црквене управе, народне просвјете и црквено-народног имања разумјевајући ту и манастирско имање и оно које се налазило буде у разним фондовима и фундацијама, које се оснивати имаду. Састав управног и просвјетног савјета такав је, да су у њему заступљена оба сталежа,'"свештенички и свјетовни у размјери као Ј /з према */ в аналогно начину у канонизму цариградском за мјешовити савјет прописаном. Ови чланови ваља да се бирају и постављају из најодличнијих и најобразованијих чланова епархије, ако ће да даду довољна јамства, да ће знати и умјети повољпо изнршивати онај високи задатак, који им је њиховим дјелокругом означен, и ако ће да оправдају оно велико повјерење, које у њих ставља света црква православна и благочастиви народ српски. Избор у овај савјет свршује се у појединим срезовима и протопрезвитератским окрузима и то одјељепо, наиме свештенички изборници бирају свештенике, а свјетовњачки свјетовњаке стога разлога, што је ово заступство сталешко, у ком сваки од два сталежа осим оних опгптих интереса има своја посебна права и посебне сталежие интересе да заступа Ако би се дозволило, да свештеници и свјетовњаци заједнички бирају било би усљед велике несразмјерности у броју бирача та пошљедица, да би увијек или барем врло често и у претежној већипи били изабрани они кандидати свештеници ; који су прави израз воље свјетовних, а не свештеничких бирача а уз то би било то ријетки и у малом броју такови свештеници, који би по својој способности и и по својој моралној и материјалној и друштвеној самосталности били вољни и у стању да заступају вазда шггересе свештенства и цркве при дотичним савјетовањима те би тако активно и пасивно изборно право свештенства сасвијем илузорно постало. Самосталност пак свештеничких бирача мора се очувати и законом зајамчити већ и стога, што би сваки други начин избора противан био правди и правичности, те би предао свештенство на милост и немилост свјетовном елементу који је већ са двије трећине чланова заступљен, па ако би и она трећнна свештеничких чланова од свјетовњака зависила изгубио би и сам управни и просвјетни савјет свој карактер мјешовитости и сталежности, у ком мањина свештеничка не би могла никада уложити своје »вето* противу евентуалних закључака свјетовњачких, који би се на штету чина и интереса свегнтеничког доносити могли Заједничког избора нема ни у автокефалној румунској ни у српској цркви у аустро-угарској монархији, и тамо се у среским изборима бирају скупштинари одијељено, и то свештенство бира свештевичке а свјетовњаци свјетовњачке скупштинаре. Епархијска пак скупштина бира све органе црквене и административне управе заједнички. Но пошто ми нијесмо могли институцију епархијских скупштина у опом склопу и са оним правима усвојити и у своју организацију уврстити, него као туђу и кроз свјетовну демократску установу одбити, то смо установили да се чланови управног и просвјетног савјета, а и епархијског црквеног суда на изложени у уредби начин непосредно и одијељено бирају.