Istočnik

Стр. 366

источник

Бр. 11. и 12.

благохотношћу, да се санкција исте на највишем мјесту по одобрењу Ваше Пресветости и најсветијег Синода са свом сигурношћу очекивати може. 4.) Што исто високо правитељство сагласно са митрополитима, народним претставницима и свештенством сматра ову уредбу подобном, да умири и задовољи народ и у оним слојевима, који су незадовољство своје са садашњим стањем јавно и петициално према цркви и држави толико пута већ на остентативан начин изјављивали и још једнако изјављују. 5) Што је садање вријеме за остварање давнашње жеље свега клира и народа овог стога најподеспије, што високо правитељство државно и само настоји, да се организација ова што прије оживотвори и мир у народ и цркву поврати и стално утврди. 6.) Што смо основу ову са познатим у народу угледним свештеним и свјетовним првацима споразумно расправили и њихово пристајање и одобравање на исти прибавили и само се сад још одобрење и потврда Пресветосги Ваше и најсветијег Сипода очекује. 7.) Што ће се законом овим наједанпут укинути сви локални заступствени обичаји и навике народне, које не одговарају духу цркве православне, нити потребама садашњег времена; и најпослије 8.) Што смо увјерени. да су захтјеви, садржани у установама предлежеће уредбе највиша мјера од оних управних права, што их света црква и јерархија њезина у садашњем времену народу своме припустити, и што их народ од цркве и јерархије своје с неким правом захтијевати може.Препоручујући се у осталом великој очинској милости и пастиреначалничкој благонаклоности, са најдубљим страхопоштовањем и цјеливањем свете деснице остајемо Фебруара 1904. Ваше Пресветости у Сарајеву најпонизније слуге и саслужитељи: Николај, дабро-босански; Григорије, зворничкотузлански; Евгеније, бањалучко-бихаћки и Петар захумско-херцеговачки.

Претставка првака народа и свештенства, Ваша Светост / Да би се већ једном учинио крај прежалосном неуређеном стању српскоиравославне цркве у Босни и Херцеговини, ријешили су преставници свештенства и народа, да се упусте у нове преговоре са земаљском владом и босаиско-херцеговачким митрополитима, да при томе иду до крајњих граница попустљивости, у нади и очекивању, да ће у доцнијим временима боље и по иравославље корисније и савршеније уређење постигпути моћи. С том одлуком ми смо с нашим митрополитима склопили уредбу црквено-просвјетне управе српско-православних епархија митрополија у Босни и Херцеговини и пристали смо, да се оне тачке, код којих се неби до споразума доћи могло, поднесу са образложењем свето васељенској столици да она одлучи. Овим се поднаша светој столици споменути нацрт, у којем су упоредо (паралелно) стављене спорне тачке, те смо овдје тако слободни, да изнесемо