Istočnik

Бр. 11. и 12.

ПСТОЧНИК

Стр. 367

образложење нашег становишта, зашто нисмо никако могли пристати у спорним тачкама на предлоге митрополита и зашто су по цркву бољи и корисгшји наши предлози. Прије тога изјављујемо, да и оне тачке, на које смо пристали, ни изблизу не одговарају оном уређењу, које је народ и свештенство замишљао и тражио преко нас, али да нас је претешко стање садашње неуређености, а тако исто и савјетовање Ваше Светости приволило, да ористанемо и на овако уређење, које ће свакако ипак неких бољих страна имати од садашње потпуне неуређености. Пристали смо у очекивању и нади, да ће света столица уважити наше попуштање у тим тачкама, и да ће увидити, да у спорним тачкама потреба и корист наше вјере и цркве захтјева опаку одлуку како смо ми предложили, те да ће уважењем напшх предлога повратити оно, што би иначе примањем митрополијских предлога још неподобнијим учипило предложену уредбу и даље смо пристали у нади, да ће света столица имати у будуће још више прилике, да се увјери о правичности и корисности захтјева народа и свегнтенства, те им на руци бити, да се црквено-просвјетно уређење према томе преустроји и поправи. Споменуте тачке, у којима се ншје могао постигнути споразум ове су: I. 0 постављању митрополита. (чл. П. онштих одредаба и § 145.) Наши митрополити при преговорима нису хтјели, да се упуштају у ово питање, али ми смо им изјавили, пак и овим изјављујемо, да ми тиме, што је конкордат од 16. марта 18^0. год. у П. тачци општих одредаба и у §. 145. споменут, а што иначе није у предложеној уредби говор о начину постављања митрополита, нисмо нризнали садашњи начин постављања и уклањања митрополита по конкордату од 1880. год. већ, да ћемо и на даље ићи за тим, да се у томе народу и свегптенству даде учешћа, као што смо то небројено пута износили пред сва надлежна мјеста. У П. тачци »општих одредаба« нредложене уредбе спомиње се каноничка свеза наших епархија са светом патријаршијом, и речено је, да наређења исте уредбе » стодно конвенцији од 16. (28.) марта 1880.* не мијењају досадашње одношаје нашнх митрополита према васељенској патријаршији, — и пошто мигрополити никако нису хтјели, да напусте овдје спомињање истог конкордата, то су исте ријечи о конвенцијн остале у уредби, пошто је споразумно, протумачено да се ово не односи на питање постављања и уклањања митрополита, коју смо ствар задржали право, да као захтјев народа и свештенства изнесемо истодобно са овом уредбом на рјешавање, — већ се ово односи, само на оне тачке конвенције, које одређују свезу са светом патријаршијом, нарочито на она мјеста, која говоре, да наше епархије » зависе од највише власши свете сшолице, те да имају митрополитаи маши сиомињагии у службама и ири светим одредбама име васељенског иатријарха, према законима православне цркве и набављати потребно им свгто м,иро у васељенској иатријаршији — а које смо ми хтјели, да се оним спомињањем конвенције утврди, пошто је увијек наша тежња била, да се одржи свеза са васељенском патријаршијом па смо томе и овом приликом хтјели израза да дамо. Колико су штетне остале тачке споменуте конвенције, нарочито опе, које говоре о садашњем начину постављања и уклањањ.а мигрополита наших, то смо много пута и опширно изнијели и пред свету столицу и пред све надлежне, и