Istočnik

Стр. 370

ИСТОЧНИК

Бр. 11. и 12.

V. 0 начину избора чланова епархијског управног и просвјвтног савјета. '§• 163.) Митрополити тран№ у свом предлогу, да свештеничке чланове овог савјета бирају засебно свештеници парохије, а свјетовн.аци опет засебно да бирају свјетовне чланове. Ми претставници свештенства и народа на ово цијепање и дијелење свештенства од народа при овом и осталим изборима никако нисмо могли пристати, нити одговорност за то на себе примити, јер смо у души дубоко увјерени да је исто цијепање од велике штете за нашу цркву и цио наш вјерско-просвјетни живот, и то из ових разлога: 1. До сада је наше свештенство са народом заједнички и у слози живило и вршило све послове око спољашње управе наше цркве и школе и та заједница дала је цијелом православљу у нашој отаџбини таку снагу, да је могло одољети и најтежим искушењима и нападајима на вјеру, те смо увјерени да је та заједница у многоме допринијела да се наша вјера до сада у својој чистоти очувала и задржала у нас, и зато нема никаквог разлога, да се иста заједница поруши горњим предлогом митрополитским. 2. цијепањем и дијелењем свештенства и народа створио би се сада дубоки јаз између њих, и од свештенства би учипио неку засебну касту са засебним тежњама, која би се туђила народа те би се отуда рађали разпи сукоби, противности и трзавице, које би штетне биле по наш црквено-просвјетни живот. 3. Тим цијепањем и дијелењем народа од свештенства и сукобнма, који би се отуд порађали слабило би досадашњу заједничку снагу православног живља против страних навала нарочито против насртаја римске пропаганде, којаје баш сада у нашој земљи свој најживљи и на жалост успјешни рад развила, о чему смо довољно доказа изнијели у нашим ранијим списима. 4. Одијељено и од народа отуђено свештенство и обратно лакше би подлегало страним нецрквеним утицајима, те не би своју свету задаћу успјешно вршило. Из свих тих овдје кратко наведених разлога молимо свету столицу, да у погледу избора чланова овога савјета одлучи, да се исти оа, свештенства и народа има заједнички бирати по предлогу који смо код овог §. а упоредо (паралелно) ставили. VI. 0 склопу начина избора и наплатв и трајању мандата чланоза и о начину рјешавања епархијског духовног суда. (§§. 181. 186. 188. 189.) Нагпи митрополити предлажу да се овај суд састоји од 16 односно 14 чланова и то: 4 по достојанству (најстарија по произведењу три протопресвитера и један манастирски настојатељ.) 4 односно 2 редовна члана које потврђује земаљска власт која их плаћа, 8 тчасних чланова. Редовне и почасне чланове привидно бира свештенство епархије на тројну кандидацију епархијског митрополита преко писмених пласаница, које шаље митрополиту, и овај у присуству двојице од њега самовласно позвана свештеника, прегледа гласнице и тако без контроле објављује који су изабрани. Сви чланови овога суда намјештају се стално доживотно.