Istočnik

Стр 376

источник

Бр. 11. и 12.

који нашу автономну уредбу у животу примјењивали буду, дакле ва први трогодишњи перијод нашег автономног живота положена је та судба у нашој епархији у Ваше руке господо, који сте се ево данас окупили први пут овдје као поузданици, повјереници и изасланици народни, да својим знањем и умјењем као и својим искуством прокрчите и утрете пут и каснијим епархијским управама за успјешан и берићетан рад на пољу унапријеђења црквено-просвјетних интереса наших. Од Вас ће зависити господо много, како ће наши автономноуправни послови и касније тећи, јер Ви ћете бити обрасцем и примјером каснијии епарх. управама у овој ствари. Ја сам увјерен тврдо о томе, да је Вас све довело овамо најчистије родол>убље и најбоља воља за користан рад на пољу унапријеђења свих цркв.-просвјетних интереса нашег народа. Али не могу ипак пропустити прилику овог првог нашег састанка ове врсте, да Вас не упозорим на први и најбитвији услов за наш напредак на пољу црквено-просвјетног рада нашег. С автономијом у нашим црквеним и просвјетним пословима добили смо ми у границама законским потпуну слободу кретања на пољу рада око промицања црквених и школских интереса нашег народа, добили смо дакле по оној народној: своју кућицу па и своју слободицу. Но као што свака слобода, тако је и ова наша автономна слобода, нож с двије сјеченице, мач с двије оштрице. Ваља се њом дакле врло опрезно служити, да не би њом самом у корјену већ посјекли стабло автономног живота свог. Пазимо стога добро браћо, да нам се не рекне, да смо се у свом автономном раду показали неспособни и незрели за самоуправу, да нам се не би можда рекло, да смо неискусна дјеца, која нож с двије оштрице у руке њ г лхове приспјели употребе често на то, да себе саме посијеку, озледе и оштете. Вудимо на опрезу и недајмо се завести никад дотле у свом раду, да дану нам автономну слободу мјесто на своје добро, употребљурмо на своје 8ло, на своју материјалну, моралну и културну штету или можда и пропаст. Како да постигнемо добре и берићетне успјехе у свом будућем автономном раду и како с друге стране да предупредимо свако зло) штету и назадак свој на нољу повјереног нам рада, држим, да ћете то Ви као одликовани избраници народни и сами знати, али моја је архипастирска дужност ипак, да Вас већ сад на почетку нашег рада упозорим на то, да је први битни и неотпустиви услов за напредак наш вољност и савјесност у раду, правда која по оној народној на искуству осниваној ријечи држи земљу и градове, даље објективност и беспристраност лична и страначка у просуђивању рада туђег, дакле