Istočnik

Бр. 3.

ИСТОЧНИК

Стр. 89

Маширевић брани »свој« начин састављања ексхорти тијем, што је то нотребно за слушаоце, да они не промаше тему и сврху говора. И то мисли он постићи оном строгом раздиобом и рашчлањивањем, да притегне пажњу слушалаца. Али ако мисли, па ма било 10 главних и 150 споредних нијесу занимљиво приказане, од свега тога не ће бити никакве користи. Ја велим, само треба говорити од срца ка срцу, све ће слушаоци разумјети и много и баш оно главно запамтити. Али то треба да буде главан смјер, тај говор од срца ка срцу, то помазање, а не шаблонско и матемачско грађење ексхорте, гдје док једно истичеш и милујеш друго угњавиш. Зато сам рекао, да сувишна форма код Маширевића ексхорти чини на мене дојам, да док су одвећ строге у математској подјели и теже да утјечу на интелект, дотле рек' бих остављају срце хладно и снага им при крају малаксава. Што сам му тада ирепоручио данас не ћу, јер видим, да не ће да ме разумије. Обраћам се читаоцима и молим их, да прочнтају онај силни (1есге8сепсЈо у 1., 5., 6., 11. и 16. ексхорти Маширевића, па ће се увјерити у истинитост мојих ријечи као и у то, колико ће ученици уз онолику хладноћу приказивања однијети јеваиђелске топлине и одушевљења. Да нијесам у овом мишљењу о Маширевићевим ексхортама сам, нека послужи читаоцима доказом ириказ критичара Гласника православне цркве Краљевине Србије (св 12. ех 1905. стр. 824.), гдје пише: »У више прилика Магииревић истиче почетни текст, као мото, даље ставља увод, тему, развијање теме, моралну поуку и закључак. Логичност и логички поредак мисли овде је на своме мјесту. Али на многим мјестима та формЈлна страна худи саставу. Скоро све ексхорте написане су хладно, без учешћа срдачне стране, нису прожете топлином јеванђелске љубави, оне љубави, која би бнла у стању да распламти у срцима млађаних ученика љубав према свему што носи религиозно обиљежје. Суве, хладне ноуке убијају код ученика ту љубав; ученици такве иоуке и не слушају. Ексхортама често худи и то, што је на доста мјеста унотребљено фразирање у мјесто стварног разлагања и поучавања«. За доказ читаоцима, да нијесам тек онако од ока напоменуо о сличности Увода 1. ексхорте Маширевићеве и ЕхћшЧе гит Ве^тпе <3ез 8сћи1 јаћгез уоп Баујс! Магк. Впхеп 1897. стр 1. навешћу и једно и друго: \У]'е тсаћг сНе 111. 8сћгШ шп сПезеп \Уог1еп („АИез ћа1 ете 2е1(;") с!еп Хекеп-м-есћве! 8сћП<Зег(, с1аз, 1И СћпзШз §-еНећ4е 2б°'1т<*е, -нпбзеп 81е аиз е^еиег ЕЉћгип^ • (Јепп аисћ 1п 1ћгет Еећеп ДшЗе! еЈп ћезШнИ^ег ДУесћзе1 8(а11 2\У18сћеп ГгеипЈе иш1 Тгаиег, Виће ип(3 АгБеп, Егћо1ипп' ип(1 Апб^геп^ицо-. Уог луеп1§ - еп Та^еи посћ дуаг ез Пшеп §'е§бтП, 1111 КгеЈве 1геиНећеис1ег Ећеги ип(1 Сге8сћ \у184ег ги \уе:1еп, ига уоп с1еп Мићеи сЈез а!)§;е1аиГепе11 8с11и1јаћгез аиаиигићеп. Кип аћег 1)а1 (Пе 8(ипс1е (1ег Тгеппип^ ЈЈебсШа^еп; 81 е ти88(еи 1ћге гесћке 1о8геЈ8веп аиз <1еп Наа^еп Нп-ег 1лећеп, ит 11111 егнеиег1:ег КгаЕ(; ап (Ие Агће1( 1ћге8 ВегиГеб ги ^ећеп. = Зашто сте сетни? Зашто мисао ваша тражи само оне домове, које сте тек нре неколико часова оставили? Зар је осјећај ваш везан само за родитеље и својту вашу, или зар нисте и овде дочекани родитељском љубављу од учитеља својих и братском љубављу другова својих ? Ми смо на почетку важнога и подужега посла. Пред нама стоји неизврсност. Живот и смрт, здравље и болест, радост и жалост, успјех и пеуспјех и ко зна, шта ће све бнти од овога почетка до свршетка паше школске године ?! Дакле да се разумијемо! Нијесам ја против увода. Треба увод у ексхорти, али не тако сличан, да не речем конгруептан, као у другога.