Istočnik
Стр. 102
ИСТОЧНИК
Бр. 4
крштена. Исто крштење употребљују и бабице и свештеници римски, кзда, у случају смртне опасности, крсте дијете у утроби матере (т и1его та^пв), па и над појединим дијелоЕима тијела: главом, руком и др. кад се при породу дијелови ти укажу. Једнако крсте повргнуто дијете (ТоеШз ађог^уив), чија смрт није очевидна, наглашујућ: „ако си способан" (81 1и ез сарах) или „ако си жив"; разне наказе, под условом: „ако си човјек" (»1 4и ез ћото) и т. д. 1 ) *) М Б. О. богослуас, благоч. вапад. цер. етр. 88. (Свршиће св).
О Великом риболову. Проповијед Владимира Боберића — ученицима велике гимназије. (Свршетак.) И доиста зар није смијешно и чудно, да скромни Генисаретски рибари уче свијет новој науци и рјешавајући животна питања науче људе срећнима бити. Разумије се, да је надутијем Грцима, који у свијету не налажаху среће ни задовољства, ова наука апостолска била безумље, гдје апостоли налазе срећу и задовољство и у трпљењу и у највећим мукама, јер их подржава над Христова васкресења. Апостол Павле вели на једном мјесту: Бог нас апостоле најстражње, постави, као оне, који су на смрш осуђени, јер бисмо гледање и свијешу и ан(је.лима и људима. Ми смо будале Хрисша ради. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне, триимо; кад хуле на нас, молимо; иосшасмо као сметлиште свијеша на којему сви газе сад (I. Кор. 4, 9—13). Према људском схватању ова морална начела доиета су лудост и безумље. Трпљење свакојако није уживање ни пријатна ствар, али је мушки и јуначки. Претрпјети до краја , то је врхунац хришћанског јунаштва. Кукавно је оно јунаштво, да се врхунац трпљења показује у самоубијству (стоици); не, него у трпљењу уживати Христа ради и јеванђеља. то је истинито хришћанско јунаштво. У овом начелу одударали су апостоли од осталога свијета. Догодио се судар међу мудрошћу и лудошћу, међу блаженима скромнога духа и гордима филозофима, међу блаженима у смирености својој и окрутим силеџијама. И лудост је најзад побиједила, јер апостоли задахнути Божанским увјерењем ухватише се у коштац са свијетом. И као што је њекад празноруки Мојсије чуда стварао пред гордим и силеним Фараоном; као што је Гедеон најмањи у најмањем племену израиљском одређен био, да побије Мадијане; као што је млади и неискусни Давид погубио гордога силеџију Голијата — тако и појава апостола у свијету на први мах