Istočnik

Стр. 130

М С Т 0 М II II К

е) Осим тога она пам служи као жртва која очишИава и умилостивљава за гријехе паше, управо не само за нагае, већ и цијелога свијета, а уједно је и жртва захвалпости з а све, што имамо од Бога: јер Господ, узевши хљеб, најприје даде хвалу и благодари Богу, а за тим, дајући своје тијело, рече: „Ово је моје тијело, које се за вас ломи за опроштење гријеха", и дајући чашу рече: „Ово је крв моја новога завјета, која се за вас и за многе излијева за опроштење гријеха", јер ми немамо ничега, чим би могли или достојно благодарити Богу на његовој милости или Га умилостивити за нагле гријехе. д) Да.ље, гаајпа св. иричегиДа служи нам за духовни лијек. Ту истину развија с великом мудрости светитељ Филарет, митрополит московски, којега ћемо и узети себи за руководиоца код излагања ове мисли. — Као што је за живот растшћа потребаа не само сила биљке, већ и подлога, чијим се елементима храни вегетабилни организам, тако је и препорођеному човјеку нужна осим благодатне силе растења, одговарајућа храна. „Оамо божанска храна може истински хранити, и само божански лијек лијечити ббну душу човјекову, која је по почетку свом дух живота од уста Божјих. Но као што божанско, по суштаству свом, не може бити сакривено од човјека, требало је још пронаћи средство да се спреми божанствена храна и лијек згодним и примчивим за човјека у тајни причешћа, ,,у којој вјерни, под видом хљеба и вина, куша само тијело и крв Христову за вјечни живот." „Син Божји даје нам у тајанственом јелу и пићу и љековитом лијеку под видом хљеба и вина, своје божанско тијело и своју божанску крв. Једите, вели, ово је тијело моје. Пијте из ње сви, ово је крв моја. Можда има неке сличности овој трпези у томе, кад мати храни дијете млијеком својим, које се само за вријеме дојења дијели од њезина тијела и крви. Али„ како је мала и ова слика пред великом тајном! Мати даје дјетету само сувишак својега тијела, спремљен природом за то, — даје без труда, и шта више за олакшање своје од сувишка, који би ју могао оптеретити. Наш божански Хранитељ даје нам само тијело своје, — потпуно тијело своје, — даје га из љубави, која превазилази материнску љубав, а уз то нам даје тијело своје, које је горким и смртним страдањем спремљено нама за храну. Ово је, вели, тијело моје, које се ломи за вас. Ово је крв моја, која се за вас и за многе лије. Као што пшеница страда под жрвњем и под руком онога, који ју мијеси, и у ражареној пећи, да буде хљеб, који кријепи срце човјека; као што грожђе страда под притиском точила, да буде вино, које весели срце човјека; тако је изволио ваплоћени син Божји дати своје тијело на разноврсна страдања —■ јелеонска, јерусалимска