Istočnik

Стр. 254

ИСТОЧНИК

Бр. 10.

размака, да би нам ма какво вештачко средство од потребе било, да овај тешки, земал,ски терет меса преселимо у небесни и духоваи живот, него то зависи, погато врлина и зло нису духовним начином одијељени, само од слобо! ног закључка човјечјег, да буде тамо, камо га вуче чежња. Пошто не стаје никаква труда, да се добро изабере, а с избором се одмах и добија оно, што се изабере, то можеш одмах у небу бити, чим ступиш у духовну везу с Богом. Јер кад јз Бог по ријечима проповједниковим на небесима горе 2 ) а ти си нак по пророчким ријечима спојен с Богом, 8 ) то друкчије и не може да буде, него да је онај, који је с Богом у свези, тамо, гдје је и Бог. К'ад нам лакле налаже, да Га у молитву називамо својим Оцем, то нам тамо заповједа, да се животом, достојним Божанства, уподобимо небескоме Оцу, као што нам Он то на другом мјесту још јасније налаже са ријечима: будите савршени, као што је савршен и Отац ваш небесни. 4 ) Ако смо дакле у смисао ове молитве проникли, то би било само питање времена, да спремимо наше дугае па да се усудимо, да узмемо те ријечи у уста и повјерљиво изговориио: Отче маигк иже еси на н{кеск\ г к! Јер као гато су јасни знаци сличности с Богом, без којих не можемо постати дјецом Божјом, — Он вели: који га примигае даде им власт да буду синови Божји; а Бога само онај прима који прима у себе савршенство Божје у врлини, — тако има и нарочитих ознака зле природе, која се не може наћи на оном, који је син Божји, Хоћеш ли да познага особине зле природе? Завист, мрзост, опадање, надутост, грамзивост, несавладљива пожуда, болесна славољубивост, у том и сличном се показује лик Богу противне природе. Кад тај, у чију су дугау ове или оне мрље утиснуте, призива Оца, који ће га отац чути? Свакако онај, који је у сродству с оним, који га призива. А тај није небески него подземаљски. Јер само онај, чије знаке сродности он на себи носи, познаће оно, гато је њему самом слично, А глас онога, који је од зла далеко и у врлини живи, призваће доброга Оца. Кад пред Бога ступамо, посмотримо прво нага живот, да ли има гата на нама, гато је достојно сличности с Богом, па се тек тада усудимо, да изрекнемо те ријечи. Јер ко нас је научио, да кажемо „Отч*", није нас учио да лажемо. Ко је тако дакле живио, као гато достоји племенитом пореклу од Бога, тај с правом управља свој поглед небеском царству, називајући небеског цара Оцем а небеско блаженство

2 ) Проаовједи. 5, 1.

») Пс. 72, 20.

4 ) Јован 1, 12.