Istočnik

Стр. 450

источник

Бр. 18.

нрви и други степен: анализу и синтезу снајао у једап, у стеиен: »јасности< К1агћеП). Други степеп даје ново градиво; он се зове »нроширивање« или »предавање« (боље ми се допада први назив, јер означава прави рад: проширивање знања ученикова новим материјалом); зове се још и синтеза (и ако је већ и први степен доста синтетичан). Трећи ступањ утврђује ново градиво спајањем дотле стеченог знања; зове се »спајање«, »упоређење«, »здруживање«, »асоцијација«. Четврти даје есенцију новог градива — њим се постиже интелектуална сврха, да се ново знање у кратким, снажним, логички везаним дијеловима уреже у намет дјетињу; ту су дефиниције, правила, цијела кратка система дотичне јединице; зато га педагози и зову тим именима: »скупљање«, »систем«, »правило«, »апстракција«. А петим се постиже морална сврха; то је кратка ексхорта, како да дијете има практичке користи у животу од свог новог знања. Зове се »примјена«, »метода«. Ја сам увјерен, да г. М. све ово веома добро зна и исписао сам то само зато, да конкретније можемо говорити. Он то зна, али му је ипак испао читав један степен из пажње тако, да је израдио скоро све катихезе само са четири степена. Нека г. М. уважи ово: смије ли П. степен бити исти као и I. или као Ш. и т. д. Смије ли Ш. степен бити исти као I. или П. и т. д. Даље нећу да идем. Знам, да ће и г. М. одговорити: не смије, јер иначе то не био нов степен, него исти онај, с којим је »исти«. Ако би била два степена иста, онда бисмо на оба степена осветлили јединицу с исте стране. А то нећемо, него хоћемо с разних страна, да дијете ново градиво боље и разумије и запамти. Сад отворимо катихезе г. М. па погледајмо Ш. степен. Мораће и сам нризнати, да то није трећи степен, већ дијелом други, дијелом четврти. Зато сам и рекао, да их је радио само са четири степена. Катихеза може бити добра и са четири степена и нарочито има прилика, да Ш. степен и не употребимо, али г. М. свуда ради с пет и навађа их свуда но имену. И његове су катихезе добре, али да је Ш. степен боље израђен, биле би још и бол.е. А није било разлога ; да се и не израде потпуно и то је баш било и потребно, јер су катихезе г. М. намијењене не каквим ванредним приликама (н. пр. само за оне вјероучитеље, који имају по два, па и но четири разреда заједно, или за оне, који не доспијевају редовно на катихизовање и т. д. Ако ће се њима служити и такви вјероучитељи, они ће морати знати прерадити катихезу према својим приликама). Г. М. их је намијенио редовној обуци, кад их је већ разрадио на пет степена. Ја ћу у детаљном приказу сваке поједине катихезе показати, да оно, што г. М. назива »спајањем« (Ш. ст-) није управо спајање Тамо ћу показати, куд шта иде. А овдје у главном кажем: његово спајање спада дијелом на П. а дијелом на IV. степен. Од многих примјера ево само неколико: у 14. катихези је »спајање« \шсто »скупљање«. Ту је автор већ дошао до одређених формула, па их је и подвукао, а то није сврха Ш. степена. Четврти му је исти такав, само неподвучен, а њега добије једноставно, кад скрати питања Ш. степена. Четврти пак степеп јесте резултат рада од сва три пређашња, а нарочито П. степена. Или у 18. катихези се то још боље види. Тамо је IV. степен скоро истоветан са трећим. Да ли је сад у тим катихезама ново градиво на та два степена (Ш. и IV.) са разних страна освијетљено? — Није. Има у г. М. и катихеза, у којима има основе Ш. степену, али је он смешан са другим степепима; 16. катихеза има добар Ш. степен, а катихезе, што их сад у »Добром Пастиру« штампа, у неколико су у ТОМ ПОГЛеду бОЉе. (Наставићв се.)