Istočnik

Бр. 18.

ИСТОЧНИК

Стр. 451

Историја српске књижевности, саставио Јован Грчић. Друго поирављено издање са сто и четири слике. У Н. Саду издање срп. књижаре и штамиарије ЈураПе М. ПоповиАа, вел. 8° X 368. цијена 4 круне. (Наставак) Међу изворима на бугарско-словенском језику набројао је цигло три споменика! Нити ту има што из историје ових споменика нити бар и површне карактеристике, а развој бугарске редакције са њезипим раздиобама је врло интересантан и по гласовним и ортографским као и но језичним особинама. Требало је споменути и Погодинов Псалтир из прве половине XII. в., налази се у јавној библијотеци у Петрограду. Фрагментарно га издао Срезњевски у познатом дјелу ДревнТе славл, памлтники... Из доба млађе бугарске редакције требало је споменути интересантан зборник »Григоровићев ПаремеиникБ« из 12.-13. в. Овим се спомеником бавио Срезњевски а од г. 1894. проф. Бранд. Интересантан је графички и по језику. Мали јус има два знака*) долази још јори [тн], а и Уа се употребљавају наизмјенце [н. пр.: ...видТа бЂ свТата ■ћко добро, б г ћ и бта и т. д.]. Овај период бугарске књижевности био је врло богат, судећи по доста великом броју сноменика, који су нам до сад познати. Споменици овога иериода ширили су се далеко преко бугарских граница међу Србе (н. пр. Дечанско јеванђеље из XII. — XIII. вијека, нашао га Хиљфердинг; проба текста код Срезњевскога; тако Хиландарско четверо јеванђеље од г. 1322. в. Срезњевски Љ|'с1) и међу Румуне у источном Ердељу, у Влашкој и у јужној Молдавији. По мишљењу проф. Козака овај је језик владао међу Румунима речених крајева од 13. па све до у 18. в. и у цркви и дипломацији, у судству као и у управи. У ово раздобље спада и гласовита »Трновска школа« с патријархом бугарским Јевгимијем (| 1400.) на челу. 0 Јефтимију је радио проф. Е Калужњацки: Аиз <3ег рапе^тзсћеп ЕНега(;иг (1ег Зи(Шауеп. \У1еп 1901. Код Болоњскога псалтира упозорује на Даничића III. књ. 81аппа. Болоњски нсалтир и онај споменик, који Даничић описује у III. књ. 8*аппа јесу по проф, Козаку два различна споменика. Болоњски псалтир је бугарске редакције а онај споменик је познати Рукопис Хвала крстјанина за славнога господина Хрвоја, војводу спљетскога од г. 1404. Овај кодекс обухвата нешто од богословских трактата, па затим читав Нови Завјет а од Старога Псалме. Др. Шурмин, сврстава овај сноменик у књижевни рад у Босни. Писан је икавштином. Овај Хвал крстјанин (т. ј. богомил) писао је и Никољско јеванђеље. Болоњски псалтир писан је за владе цара Ивана Асена I. (1186.—1196.) код Охрида (Равне), а неколика уломка објелоданио је Срезњевски о. с. Дакле то су два са свим различна кодекса и ако се оба налазе у Болоњи у университ. библијотеци. Иза бугарско словенских споменика наводи се Ремско јеванђеље, као хр'ватски споменик. Врло је лоше среће био при избору овога споменика! Колико ли нетачности и непотпуности у опису овога споменика! Први је био Петар Велики, цар руски, који је одгонетнуо ћириловски дио а Енглез НШ глагољски. Ћириловски дио је јужно-руски споменик, и спада у исту групу, камо и Галичко јеванђеље од г. 1144. код Халича (Крилос). Боље би било, да је споменуо Мисал, писан за Новака, кнеза крбавскога, сина Петрова. Ово је најстарији датовап мисал, потиче из г. 1368. писан лијепом глагољицом и налази се у царској дворској

*) Ради штампарских слабих орестана не могу их назначити.