Istočnik

Стр. 132

ИСТОЧНИК

Бр. 9. и 10.

премилостиви цар и краљ Франц Јосиф I. за првога и правога члана и савјетника дабро босанске консисторије у Оарајеву, а већ идуће 1897. године, пошто је произведен за архимандрита, именовало га је БВегово Величанство за митрополита зворничко-тузланскога, које је године посвећен и свечано као митрополит устоличен у саборној цркви доњо тузланској. И најпослије одликован је комтурним крстом Франц Јосифовог ордена са звијелдом године 1898. Ето толико само у најзбијенијим цртама о животу блаженопочившег митрополита Григорија, а вјешто перо његовога биографа описаће боље, достојније и подробније живот и рад овога заслужнога архипастира. Но и из овога мога краткога напомињања јасно се види, да су се црква и држава тако рећи натјецале и надметале, која ће више овога великога мужа наградити и која ће га више одликовати, јер је исти био колико вриједни и савјесни дјелатељ свете цркве, толико вијерни лојални поданик цара свога и државе своје. Митрополит Живковић био је у опћењу и опхођењу своме са сваким пријатан и љубазан, а као човјек и Србин поштен, искрен, одлучан и непритворан, у раду тачан и савјестан, у сућењу строг и правичан, а према свештенству и народу своме очински наклоњен и расположен. Ми пак архијереји, као његова браћа и другови, ми га знамо као способнога и искуснога, као мудрога и озбиљнога брата и и сатрудника свога, који је браћу своју архијереје са својим мудрим и братским савјетима често пута задуживао, а који су савјети увијек били и ишли само на добро и корист наше свете православне цркве. Српско-православна црква босанско-херцеговачка и српски народ у Босни и Херцеговини захвални су и благодарни овопредјелној српској цркви и српскоме народу ових крајева, што су нам у данима наше црквене потребе дали и уступили три честита Србина, три свјетила црквена, три велика јерарха и митрополита и то: добротвора Ђорђа Николајевића, родољубивога Николаја Мандића и узоритога Григорија Живковића. Као браћа браћи братски им захваљујемо и дарованога нам митрополита Живковића ево сада са болом у души и тугом у срцу повраћамо и предајемо родној груди његовој, земљи његовој, отаџбини његовој, коју је он синовски волио и љубио. А сада молим тебе блажена сјени блажено-упокојеног митрополита Григорија Живковића, да горе у небеским дворима а са нашим првим архијепископом, просвјетитељем и учигељем светим Савом Немањићем, да пред пријестолом свевишњега Творца молите се за српскоправославну цркву босанско-херцеговачку, коју је св. Сава основао и