Istočnik

Бр. 9. и 10.

ИСТОЧНИК

Стр. 133

да тамо заступате васколики сраско-православни народ, кога је св. Саво за вријеме свога апостолскога живота и рада учио и просвјећивао. А теби велики покојниче, узорити митроношче, врсни дјелатељу, који си с обје стране и Уне и Саве у винограду Господњем дјелао и радио — теби у мјесто мога иоследњег поздрава и опроштаја довикујем : Слава ти и к'кчнл<л пд,иатк. Г о в о р, који /е па оиијелу благоуиокојеног АЕ. и митроиолита зворничко-тузлапскога госп. Григори/а ЖивковиКа говорио у горњо-карловачкој цркви П. Н. Јовановић, трото и редовни члан црквеног суда доњо-тузланскога, дана 28. априла 1909. год. Свети владико и драги нам покојниче! В^лика зебња, која је од пошљедње дуге и тегаке болести твоје обузимала душу нашу опажајући како нагло опада тјелесна снага твоја, на велику тугу свију пас била је дакле основана; јер ето ни снажни састав тијела твога, ни јакост воље твоје, ни свјежина до пошљедњега часа душе твоје, ни тонле молитве свештенства и народа твога, ни свагдашња помоћ искусних љекара па ни брижва њега јединца сина Твога, — не могаше отклонити или бар на дуже вријеме одложити самртну чашу, која ти се нагло припремала и припремила. Под тешким теретом живота од 70 година и под великим бременом савјеснога и с великим душевним напорима скопчанога јавнога рада од 47 година, — истрошено тијело твоје клонуло је и клонути морало је, а племенита и узвишена душа твоја, разријешена од тјелесних окова својих, по вјечном Божијем опредјељењу упутила се на истину. Поводом тога необичнога пута твога, зворничко-тузланска дијецеза твоја сва се у црно завила и у лицу преставника својих, сакупљених око одра твога самртнога, —- оплакује црну судбу своју гледајући те, грдна жалости наша, на мртвачком одру: безгласна, бездихана, мертва предлежанпца и тешко жалећи, што, дична поглавицо цркве наше свете, никада више нећемо чути побожно-умнога гласа твога, нити ћемо гледати светачкога лика твога, што нам од сад нећеш дијелит архипастирскога благослова свога нити ћеш нам дават једре поуке и очинских савјета својих. Али, слабе су ријечи говорника, да све пошљедице и сву замашитост тужнога призора овога у потпуној свјетлости престави и да