Istočnik

Бр 14.

источеик

Стр. 215

речено: брак је тајна, пред којом бива обручење као »нлчлж> м пр(дк(рп врлкл« и оно се » јмкно клкђ н 1алњш кЈлкг« свршава црквеним благословом и залогом орстења (Нов, Скриж. Гл. X. § 1. Стр 373.). Зато је овдје за нас особито важно црквено правно учење: »Ова брачна сметња (зарука) нотекла је од туда, што се у православном црквеном праву црквена зарука сматра једнаком браку, те дакле зарука у питању брака води за собом све оне пошљедице, које води иостојећи брак као брачна сметња« (Др. Никодим Милаш, Прав. цркв. право § 159. Стр. 556.). На основу тога даде се извести слиједеће: и ако се данас споменуто црквепо обручење » о 6 ичејо « обавља заједно са вјенчањем, ипак — како је нознато — није искључепа могућност, да не би могла наступити и така брачна сметња коју ставља канопичко право наше цркве, тим прије, пошто се, по уставу црквеном, обручење може и смије обавити одјелито од вјенчања и што свештеник, који тако поступи, неће се ни најмање огријешити о каноне (Правила прав. цркв. с тум. радња Никодима, еп. далм. Књ. 1. Стр. 588—590.). У том случају има се одеЛане (етсауу еИа.) жениха и невјесте дашо ком другом лицу сматраши преиреком за брак. Аналогно биљежи и народна наша традиција: „Јеси ли се море оженио, „Јал 1 ђевојци дао вјеру тврду ? и Ако је таки брак ипак склопљен без обзира на споменуте околности, сматра га православно црквено право недозвољеним (алауореитсоса хмАбјхаха, јшресИтегЦа 1шресНепиа). Изјава дакле по образцу усвојеном у Требних^у са стране ма којег од брачних парова у извјесном моменту, којом би се у сумњу доводио ма који од горе истакнутих унутрашњих услова брака, брани свешшенику да може абавити вјенчање. Значај и вриједност ове каноничке установе може се запазити и на самом дјелу, у црквено-пастирској пракси неких руских пасторалиста. А. 0. Хоинацкти:..»К0ПЈ10СК« Н( ОК^Ш^ЛСА ЛИ ННОИ |ПК-<;пЧ ? »ГО!ТДКЛ.Л(Ч"К [&ш 1 ![ г гкжн8к> ПјШНДДЛ&ЖНОСТК К-ћ чинопогл-бдокднж к-ћнчлшА«. (Нрак. рук. д. свлгц. служ. при совер. свлт. таин. Гл. V. Отд. IX. §. 63. стр 36.). Свештеник — каже В, Михајловски — тек кад је јавно у цркви пред свједоцима испитао жениха и невјесту о заједничкој приволи и о том »Н( ОК -6ш ,(1/1ИСК ЛИ ОНИ Сћ Дј)8гИ/ИИ К!т6 'питк кг [^Пј)Уж(СТКО, посл-б 8тК((1ДНТ[Лћ нлго отк^тл тЧИН|1[Тк ГЛ ИО( СКАЦЦЖНОД ^ЛсТКЦ, Т. !. К-кнЧДНН ОКр&ЧИКШН;\-СА (ОбХНСН. ОбрЛД. ПрИ СОВвр. сват. таин. вђ прав. цер. Изд. УП Стр. 33.). К. Н иколбск1и:... »Склш.жжк-ћ [прлШИКЛ(ТТ1 ЖЖИ^Л И Н( К ^[т 8, ИЛгбвТЂ ЛИ ОНН КЗДИ/ИНО( (ОГЛДШ К(Т^ПНТћ К'ћ крлк-к. Н Н( ОЕ ^ШДЛИСК ЛИ ОИН Др8гОЛ1& лиц8. Клкт» [КОрО (ОЧ (ТДКЛ(Л1М( Н( ИЗЋАКЛАМТТ! (ОГЛЛПА, ^ОТА КМ (ТО ОТКрМЛОСк КО Кр(.ИА СЛ.ИНГО К^НЧДШЛ, (К/МЦЖННК-К К^НЧЛТК Н( ДОЛЖ (НТ> (УкаЗЂ СВ. Синода 1775. Г. авг. 5., ЂТз Собр. Зак, Нр. 14356.). РлКНК1/И ОКјМЗОЖЂ, (СЛИ КО Кр(/И/?> СЛ/ИЛГО К-бн -МША отКрО(ТСА ИНО( ЗЛК0ИН0( Пр(ПАТСТК1( к-ћ КрЛК^Ј ДОЛЖНО ОСТЛНОКИТК СОК(ј)Ш(Н1( КрЛКЛ И ДОН(СТН <и-6стно/и8 Лр^рно« (Нособ. кђ изуч. уст. богосл. прав. цер. Стр. 686. цит. 2.). Да се пак у оваквим приликама избјегне евентуалном погрјешном схваћању, потребно је— обзиром на чврстоћу моралне основе у чувању и обвезности свечаног и црквом благословеног заручнога обећања — уважити још и ријечи оца Булгакова: »Во КИД&' ТОГО, ЧТО копросм Ерлч8ш,и/ИСА 0 Н(ПрИкУ/КДЕННОЖЂ (ОГЛЛС И НЛ КрДКЂ Н а [ЛЛКАН(КО/И-К ИДр^ЧШ ДЛА .ИНОГИ \"К ЛСОгНтг КМТ-К Н((10НАТНМ, д8.«/1 !Т [А, ЧТО БК1ЛО СК[ Ц^ЛКООКрИЗН^ рЛЗ^КА(НННТК Пр(ДКЛрИТ(ЛКНО (/ ИККЛТ ј КОПЈОМКТ! крДЧ &ЦН /ША, а Н( НЗЛС &НАТК ИД"К. Хогдл КК1 ОНИ ПОНН/ИЛЛН И С.С&Д&Ошји злпроп^ ОТНО[ИТ(ЛКНО ОК^ЦИША НПО /и 8 ИЛИ ННОИ К1% И1ТИННОЛГћ (.ИКК/Сб, Т. (. Н( ПрОДО /1Ж(1(ШК ЛН КОГО — ЛИКО Д (рЖИТК К1> ЗДКЛ&КД(ШИ (ВОИЛГК ОК^Ш .ДНН/И-К К [т8питк кг крЛЧНК1Н