Istočnik

Бр. 17.

Стр. 253

муж је захтенао да му се жена његова поврати. 1 ) И још једна жена, у истом селу, оставила је свога мужа и побегла оцу своме, па ју је провизор државних добара због тога дао шибати и у Београду заткорити; али она и кад је изашла из тамнице није хтела ићи мужу своме... У парохији манастира Вољавче, у селу Рамаћи (округ руднички), оженио се неки Сима Милошевић са својом кумом, 2 ) али калуђери и владика забранише такав брак, те је он њу отпустио и другу жену узео, али се не зна — вели егзарах — да ли је с овом другом венчан. У селу Чумићу потужила се нека жена Анђелија, како ју је муж већ пре неколико година оставио, а „те са шномб никакова смешевха имал'", те је стога захтевала да јој се допусти за другога удати се. Егзарах јој је одговорио: „да има трпеше за некое време". 3 ) Ву, најинтересантнији је од свију тих случајева један случај, што га је пријавио крагујевачки поп Радосав. — Он се на име са својом женом усмено и писмено 4 ) егзарху потужио, на свога намет зета, неког Илију Сганишића из села Секурића у јагодинском округу, и тражио је да му овај, силом изнуђену ћерку поврати. Ево шта је било: Када су још сви они у Турској били загледао се Илија у попову ћерку и пошто-пото хтеде је узети, па стога отера од себе своју прву жену, која му је родила четверо деце и са петим дететом у то доба била носећа, и поче просити ћерку Радосављеву. Поп му је на то одвратио, да му је не може дати, јер има живу прву жеиу.

Ј ) 11)1(1. р. 200 б. »••• Прки л1&жк здктјкл пак' јкок> жш 8 илмти«.

2 ) Овде је наиме у толико кјмство било, што је рођени брат, ирвога цокојнога мужч ове жене, крстио рођенога брата овог другог њеног мужа. 11)1(1. р. 199 б.

3) 11)1(1. р. 200 б.

4 ) Ова је тужба врло интересаптна и карактеристична за оно време и социјалне одношчје наших предака, те је ва то у целини ева приводим : »Ск (ТЛО,и8 II Пр !Ш[К!1ЦЖО/и№ ПОКЛОНИТН [( И прик^злтћ [КОИ тКжк^«. »К.1КО ( ОКН И.1Н1Л И/И.10 жж8 ПрКНцУ, НДТИО [Л ННО 4 Д!ТИ Н ПЕТО КЕШЕ ЖЕНМ 3КрЕ.ИЕИО.Кћ, »ПЛКИ [КОКЈ пркиц^ прогнл ШД 4 ДЕТЕТЛ, Л ПЕТО (ТОН Л1Л ТЕрН ИОП!,! ПОДК ПОКИО /Ић, Л ОКК [Е [Т|1 ДЕ »иллитлти чл .иом ^ћЕрк СтлноикВ, пд рЕЧЕ Н.ннд Шипићћ: »М шк8 декоик У ^зетк, л ниедн У ; »1(1 1|Е /И0К1 Г.и(К(1 ОТН(К, |([ЛИ ||Е НЕКИ СОД декоичиил родл У/ИрЕТК шд рУкн Или! Шипићл«. И »ОТОГ-.1 (Е ПрЕПЛДО(/ИО КЛКО КЛ/ИК ПрЕТН ОГНЕ/ИК, Л ЖН (КЕТЛО ПрЕО[КЕ|И,ЕН[ТКО 8 Т8р [КОН КЛИ38 (&ДЛ »НЕ/ИЛ/ИО, НО [Е КОИ/ИО КЛТрЕ«. »И У ТО .иУ (Л рЕКО ^К (К0Л[8 Д0 .идћин8: ПОДЛН, ГО (ПОДЛр8, ДЕКОИК^ БЕ3К крки, Е КНДИШК »Е Јсоћг плнКтк кркк«. »И ПЛКН нлт8рн нл /ИК ТУрКЕ, Т[ НЛ /ИК Т«рци Д01ЛДИШЕ И 1Л (ИЛЛ/ИН ДЕКОИ к ЈЈ л /К1ИЛ /и8 ! И (ЛДЛ ЖИКЛ. И ШН! Д!Ц! ЖНКО ДКО! ; (ДНО !(ТК ШНО 111,0 ! енло ИОШ,! 8 Л1ЛТ (р||«. »М Т&КН/ИК [КЕПуНОЕр!!! рлд0 [(1КК ИшКЛНОКићк, [Л КЛК.ИК ДШЛ10/ИК П0Д/10Ж 1НК«. 1 И НЛ ТО (КЕДОКК В !(!ЛИНК, ШТЛЦК НГ^/ИЖЛ ВлШЛШИ Ст ^ДЕННЧЛНИНЛ, И СТЕКЛН СтЛНОЕКнкк (В. Споменик ИИХ1У. р. 200. а)".