Istočnik

Стр. 254

источнак

Бр. 17.

Али се овај не хтеде оканути попове ћерке и поче претити не само судом турским, него и убијством. Поп се побоја грднога зла, те кад му намет зет доведе Турке на кућу, даде му ћерку своју. — А пошто се сада обе породице налазе под влашћу аустријском, која сваког штити од насиља других, то поп тражи своју ћерку натраг, И егзарах је одмах наредио, те је обркапетан крагујевачки Станиша Млатишум затворио тога намет зета попова и поау ћерку повратио; а када је Илија пуштен на слободу упућен је, да иде тражити своју прву жеиу. Али, осим ових случајева неуредвог брачног живота наишао је егзарах Андрија, у ваљевском владичанству, још и на неколико других неморалних веза, које доста оштро карактеришу распуштеност социјалног живота наших старих из доба тога. — Тако он вели, како је у чачанској парохији, у селу Љубићу, једна девојка живела у забрањеном одношају са својим очухом и с једним момком, те је затруднила. Очух њен, кад се за то дознало, побегао је у Турску, а момка и деврјку ухватио је капетан чачански Јоанес Цизер и затворио их, те је девојку предао Циганима да је оштро избију. — Егзарах је тада наредио прбти чачанском Василију, да крсти дете кад девојка роди, а онда нека, уз помоћ капетанову, момка и девојку, као јавне блуднике, постави у срамни јарам пред црквом, једног празничног дана, и по том их даде још једном јавно избити, а за тим нека их венча. 1 ) Сличан случај догодио се у селу Сграгарима. — Ту је егзарах наредио, да се девојка јавно пред црквом избије, а господара код кога је служила и тегова сина одлучио је „ш свлкого законд \рнстмнскога, дондеже не прид8тк на с8дћ црнковни уз то још дужан је тај господар девојци и детету њену давати храну за две године, што у новцу износи сваке године по 12 фор. „понеже вд егоколж доли сч кездконје ндшло се, что 1т \отео чбкдти докре". 2 ) Други један случај збио се у селу Булковици, те је ишпан у Блазнави затворио момка и он је признао, да је дете његово. Стога је наре^ено, да момак има девојку с дететом узети, али их поп Петар блазнавачки није хтео одмах венчати, јер је пронашао да су они деца од две сестре, те је прво јављено црквеном суду „да рдзВждени бчинитћ ..." 3 ) Погрешно би било мислити, да је таково не нормално стање социјалног, а нарочито брачног живота било само у оном делу нашега народа, који је тек недавно пред тим временом изашао испод ропства турског, или се још у њему налазио, јер имамо доста јасних података,

4 ) 11)1(1. р. 200. 3 ) 1Ш. р. 199. 3 )