Istočnik
Стр. 154
И С Т 0 Ч Н И К
Бр. 10.
причешчивања дјетета ни: Се прикоснусја уетнам твојим и отимет всја беззаконија твоја и грјехи твоја очистит. Зашто се простире еџитрахиљ на главу исиовједника? У требнику нема за то никаквог упутства. Но од памтивијека се практи кује. да духовник главу лица које му се исповједило, покрије епитрахиљем за вријеме читање разрјешителне молитве. То има свог нарочитог символичког значаја, јер у тајни исповједи као и у свакој св. тајни даје се вјерном благодат Божија. Па пошто је епитрахиљ, — како се из молитве при облачењу истог види — означава благодат Божнју, то служи у овом случају проводником божанске благодати. тим нрије што духовник ваља да држи на с епитрахиљом покривеној глави покајника своју десницу, којом га иза молитве крстообразпо благосиља. Ео су »сквернојадши« ? Црква још из доба апостолскога из доба апостолског сабора у Јерусалиму негодовала је да се за јело употреби: крв од животиња, или месо удављене или угинуле животиње. (Дјела: 15, 20.) У 131. правилу номоканона у вел. Требаику убраја се међу забрањена јела и месо од животиња таквих, које су грабљива звјерад или птице грабљивице раниле и умртвиле. Наш народ хвала Богу на чисто је с овим схваћањем цркве, но како у доста мјеста има ирав. Цигана, који ће само да дођу до меса радо појести и угинулу животињу, то исте кад се на исповјед јаве, ваља увијек упитати, да се нијесу- можда јелом оскврнили; те ако јесу, ваља им очитати молитву из Требника: о сквернојадших да би се очистили и св. причести, ако су иначе достојни, оспособили Дим. Јанковиб. (Сарајево). ГЈреглед црквено-школсног и просвјетног тћивота. У нашој цркви. Боравак Његова Величанства у нато .ј средини, Приликом Свога боравка у Босни и Херцеговини примало је Његово Величанство поклонствене депутације свију вјероисповјести у свечаној дворапи земаљске владе у уторак 18. маја о. г. у 9 сати прије подне. ГЈравославно свештенство предводило је Његово Високопреосвештенство АЕ и Митрополит дабро-босански госиодин Евгеније Летица. Овој су се депутацији прикључили и Њихова Високопреосвештанства г. Митрополити Василије Поповић, бањалучко-бихаћки и Иларион Радонић, зворничко тузлански, који су сваки са својим свештенством дочекали Његово Величанство на границама својих епархија и то први у Б. Броду, а други у Добоју, па су за тим дошли у Сарајево да се поклоне Његову Величанству. Предводећи поклонствену депутацију свештенства ноздравило је Његово Високопреосвештепство Митрополит Летица цара и краља овим бираним ријечима: „Ваше Величанство! Ступајући с иајдубљим страхопоштовањем пред освећено лице Вагпег Величанства, слободни смо ми, представници и служитељи цркве, дати израза најискренијим осјећајима паше неограничене оданости спрам узвишене особе Вашег Величанства као нашег иремилоствог Господара и Владара,