Istočnik

Стр. 206

источник

Бр. 13.

би свештеничке жеље и молбе код превишњег престола биле милостиво и благонаклоно примљене. За тим је скупштина поздравила све босанско-херцеговачке архијереје с молбом, да свештеничко удружење очински потпомогну. Прелази се на дневни ред и то: титање о ппкретању листа, као органа свештеничког удружења, о његовом правцу, називу, излажењу и уредницима. Сви су говорници изнијели потребу оснивања листа и то што прије и да лист у првом реду заступа интересе свештенства и да буде унута свештенству у питању животних и духовних иотреба народа. Послије дебате примљен је предлог Гавре Гашића свештеника из Сарајева' да се читава ствар препусти главном одбору, који ће сва ова мишљења сабрати и читаву ствар око уређења листа средити, пошто нема у том погледу никакве принципијелне разлике. Друга тачка дневнога реда био је реферат Љубе Николића пароха сарајевског о поправци лошег материјалног свештеничког стања. Говорник је изнио лоше материјално стање свештеничко, јер су плате мизерне, приходи епитрахиљски малени, а смањују се, јер је народ материјално оронуо на треба према њему имати обзира. Наше автономне власти су заборазиле свештенство, а на крају је предложио резолуцију, која се има поднијети великом савјету, а и тражити са које било стране срества, да се то стање поправи. У смислу корака свештеника у великом савјету, да се од државе тражи помоћ свештенству, да треба и скупштина да поради на мјеродавним мјестима, да се та помоћ добије. Иза тога се отворила дуга и исцрпна дебата у којој је свештеник Рађеновић изнио стање једне свештеничке породице и њене потребе. Доказао је, да тежња свештенства за уређењем плата није, као што неки хоће да кажу, грамзивост и да су свештеници материјалисте, јер кад се узме у обзир положај свештеника у народу и да треба да буде душа свега, онда и издатци морају му се повећатиАвтономна срества су малепа, стога је и он за то, да се замоли држава, да притекне у помоћ свештенству. Др. Томо Поповић из Сарајева мисли, да би само могла држава помоћи свештенству и поправити му материјално стање, а то јој је и дужност, док год постоји правилан одношај између цркве и државе и док црква служи као школа за морално васпитање грађана. Према пројекту који је епарх. савјет сарајевски поднио В. У. и Пр. Савјету држава би требала да допринесе око 350 хиљада круна за уређење плата. Тома Братић говори о материјалном стању свештенства у Херцеговини, те је за пројекат о плаћама, што га је израдила епархија сарајевска. Душан Кецмановић није за плате према сарајевском нредлогу, јер кад се узме у обзир да свештеник мора да буде на сваком мјесту први и да репрезентира у многим, приликама, то су му према том и потребе велике. Предлаже да се тражи од сабора онај сувишак, који се даје католицима, а на рачун наших грбача, да се тражи и новац који нам је ускраћен на катихизацијама, јер нам на сваку школу не дају катихизацију, него су то закључили да се паушаларно даје. Томе су криви људи који су воднли и докончали автономну борбу јер нису енергично тражили, да се у погледу катихизације изједначимо са осталим конфесијама, него су влади попустили. Гавро Гашић мисли, да су несређеном свештеничком стању криве прилике