Istočnik

Бр. 13.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 207

у којима је автономна Уредба донешена. Црквену автономију добили смо тек онда, кад су мјеродавни пристали на то, да се свота за катихизацију наушалира. Автономни прирез уведен је мјесто бира, а из тог автономног приреза по самој Уредби имају да се подмире све црквено-просвјетне потребе и то: подижу цокве, школе, парохијални домови, свештеницима даду нлате, а и мировине свепЈтеницима и учитељима. Стога не остаје нам ништа друго, него да тражимо од државе да нам помогне. Нека влада у облику помоћи даде великом савјету новаца, који ће се искључиво на свештеничке плате употријебити. Да се тражи још и новац за катихизацију, што нас влада штети. Да се од великог савјета тражи да нареди свима епархијским савјетима, да новац за стварне субвенције троши једино на градњу свештеничких станова. У дебати даљој у овој ствари учествовали су Недимовић, Душанић, Николић, Костантиновић а Т. Братић је изнио и статистичких података по којима влада за богоштовље и наставу троши на појединца годишње и то: за католика 80 хелера; за муслимана 75 хелера, а за православног само 45 хелера, а за катихизацију на сваку школу даје муслиманимаи католицима по 410 круна а православнима само 290 круна. Томе су криве вође автономије, који су пристали да се та катихизација наушалира и оштетили су нашу автономију за велику суму новаца. Пошто је дебата закључена примљена је резолуција под I. коју на крају доносимо. Као сљедећа тачка дневног реда био је избор одбора те су тајним гласањем, као што правила пропиеују изабрана сљедећа лица, која ће се касније конституисати: Коста Божић, Травник; Коста Поповић, Штрпци; Љубо Николић, Сарајево; Душан Кецмановић, Костајница; Славко Вујасиновић, Дубаца; Михајло Васић, Добој; Захарије Иоповић, Бијељина; Коста Драмушић, Тузла; Владимир Пејовић, Маглај; Тома Братић, Благај; Васо Медан, Ћапљина и Стеван Шиниковић, Бијело поље. Послије конституисања уписао се као први добротвор удружења преч. г. прото Тодор Јунгић, војнички свештеник у Сарајеву. Скупштина је изабране поздравила, а затим се прешло на читање поздравних телеграма. Свега их је било око 65 а. међу њима и босанских митрополита од којих се митрополит тузлански Иларион и за добротвора удружења уписује. Седма тачка програма: „Свештеник као орган цркв. просвј. самоуправе" изостала ]е, јер је референт болестан. Осма тачка је била расправа свештеника Душана Кецмановића. „Свештеник као радник за унапређење народпог економског стања". Темељна и реална разлагања г. Кецмановића наишла су на бурно одобравање, те је скоро полОвина скупштннара учествовала у дебати, а примљена је предложена резолузија под П. Пошто је расправа дуга, то је не износимо, а штамгтана ће бити и у засебној књижице и разаслаће се уз врло ниску цијену. Међу евептуалијама важнији су предлози.