Istočnik

Стр. 290

источник

Бр. 19.

горње изводе имамо оправданих разлога учити и тврдити господство духа вад природом и право телеологнје, барем као допуна механичкога схввтања свијета. У том се слажу и многи филозофи (теисте) а и непристрани трезвенији природњаци. Тако забацује Херитвиг 1 ), одлични биолог, механистички догмат, да би био живот у свим својим сложеним појавама само некако хемијско-физикални проблем, н истиче, да „ће у збиљи између организма и неорганизоване ствари остати трајно непремостив јаз". — Другим ријечима: Из неорганске машерије и ирииадних јој сила пв може ништа органско иос-тати. Тако ето устаје овај учењак против материјалистичке теорије о прарођењу спонтаном правога једноћелијичнога органскога бића из анорганске материје. Вотаничар Рајнке расправљајући о том јазу потврђује ону стару: ошпе утт ех ухуо (или примордијално модерније изражено: оиапе ујуат ех оуо), кад вели „Чињеница је, да и код најједноставнијих једностаничних 2 ) живих бића сва иротоилазма потјече од неке ире^ашњз ирот>илазме, сва станична једра и бојоноше од ире^ашњих једара и бојоноша, ниче свака нуклеинска нит од пређашње такве вити — јер сви ти станични органи могу само диобом сродних органа настати" 3 ) — Ово модерно схватање органскога живота уперено је директно против материјалистичкога учења о постанку живота и то: органскога из анорганске твари помоћу тзв. прарађања (^епага^о аесрн^оса), схватање, које је експериментом у осталом сјајно опровргао славни бактериолог Пастер (Раб4еиг). На темељу горњега разматрања долази Арнолд до закључка, „да првотно постање организма остаје непоњатно" (ја бих додао: проматрано с природословнога гледишта). И заиста је тако. Пошто у природи не налазимо ни трага ни гласа о првобитном или нсконском рађању, пошто геолошки најстарији период у историји нашега планета — земље нема ни трага органскога ма и једностаничнога живота, пошто природне силе ни данас не могу из анорганско^ а створити нешто органско, па ни човјеков дух у лаборијаторима то је јасно као дан, да се првотни почетак органскога живота не да природњачки констатовати, а још мање протумачити. Шта више по свима знацима судећи, питање о примордијалном постанку организма и не спада у емпирију. Ко се хоће тим проблемом бавити, тај ступа на поље трансценденталне или религијске филозофије. Дакле ето религија је позвана, да попуни знање стечено истраживањем природе.

Еп1шск1ип§ с!ег В1о1ој*1е 1ш 19. ЈсН. 1901. I. р§. 53.

2 ) То оу живи организми од једне једиве станице или ћелијце.

3 ) Б1е ЛУеН а1в ТаЂ. ВегНп, 1903. р§. 175.