Istočnik

Бр. 19.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 291

До сличнога резултата дошло се је у дуготрајном претресашу о вриједностн закона енергије на пољу теорије и психичнога и искључивога природнога каузалитета. Корифеј формулисања овога закона Мајер захтијева сам ограничење тога закона, јер да се не може примијенити већ у физиологији с тога, шго биљка ствара на врло чудан начин тернерне и кватернерне комбинације, које се не дају умјетно стећи ни начинити • даље с тога, што у живој природи има оплођавања и ра^ања, којима у физици ништа ни слично не одговара. Још ће се мање моћи тај закон о енергији примијенити на психични живот. Одношај између мисли и можђана пореди Мајер с брзојавним јављањем, које се додуше уз неки хемијски процес врши али се садржајно никако не смије држати функцијом електро-хемијскога процеса. Арнолд спомиње шта више неку реакцију и на подручју физикалном, позивајућисе на капацитета Болцмана, кијисумња у могућност извођења цјелокупне физике из принципа енергије. 3 ) Из горњега проматрања закона о уздржању енергије изводи Арнолд потпуно оправдан закључак, „да схватање физикално-кемијскога свијета, по готову пак читавога ћутилнога свијета као искључивога система, само је недоказана хипотеза". Стога тврди оправданост претпоставке, да у чулни свијег засежу наравно редовним путем, а не као у спиритистичком мишљењу —- дугпевне силе —- било људске било надчовјечје, и да се та тврдња не коси нити с чињеницама нити методом природних наука. Даље говори Арнолд о важности слободне воље по ону прегпоставку помирбену између вјере и природних наука. Он ставља с пуним правом слободну вољу упоредо са каузалитетом. — И проблем слободне воље проживио је доста разноликих фаза. У главном се разликују два опречна схватања о елободној вољи човјековој: 1. једни тврде, да човјек има слободну вољу, с којом су везане идеје одговорности, кривње и кажњивости или награде већ према својству етичких чинова; 2. други поричу слободеу вољу. Заступници првога смјера зову се индетерминистима или, ако хоћете, аутодетерминистима, а другога детерминисти. Детерминизам може бити теолошки познат под именом предестинацијанизма, како је особито развио Калвин. Сличан му је фатализам, судбинин (ту> г^арјлеуг]?) детерминизам, у старини стојички а данас исламеки. Даље имамо материјалистички детерминизам као консеквенција овога система, који пориче егзистенцију духовних бића. Даље има и т. зв. механичко-психолошки детерминизам, по коме 4 ) Месћашк с1ег ЛУагте. 81и4§:аг1, 1874 2 р§. 316. вц. 2 ) ХЈеТзег сИе Еп^1ек1ип§ (1ег МеЉоЗеп <1ег ЉеогеМзсћеи Рћу81к 1899. I. р§. 115, 121