Istočnik

Стр. 306

источник

Бр. 20.

цркве, као тајну која освећује. и као жртву, која Бога умилостивљава, и гријехове чисти, свршује, на којој ће Дух свети устима његовима, изговором божанствених ријечи: „И иоткори оусо ХрГп-око, н к'Гио (водо1»х мало растворено) к-к крокк бгш кожкткжи&о, прможнк-ћ дК^о.и-к Тконлгк гкгтмлгк", на пријестолу нредложе!1е даре заиста претворити. Пето, треба озбиљно да се пашти, да с великом чашћу и дубоком смиреношћу овој божанственој тајни приступа, имајући на уму Његову величину, и милосрђе и неизмјерну чистоту, и своју слабост, нечистоћу и немоћ: од овога ће размишљагва човјек доиста задобити велику благодат и радост. Шесто, својски да се стара да стече себи побожност и да размишља о страдањима Господњима: јер ће стећи духову наду, и љубав према овој Христовој тајни; а кад се овој дода усрдна молитва са пажњом, врло много помаже. И тако служитељ, који себе спрема за достојно служење, или онај вијернп, који је рад да се причести божансгвеног тијела и крви, треба с вечера да сврши по чину црквеноме вечерње (или да овоме присуствује), и на њем побожно и смирено размишл 3 а, како је Госиод н Снаситељ наш Исус Христос, послије спасоносних Својих страдања у петак у вече на крсту због наших гријехова висећи, ради спасења нашег умро; како Му је један од војника копљем ребро нробо, из кога је одмах потекла крв и вода; како су потом Јосиф и Никодим тијело Христово снимили, платном умотали и у гроб положили; и како су Марија Магдалина и Пречиста Богородпца, плачући и горко наричући тужним и уцвијељеним срцем ово гладале. А кад очита повечерје и молитве на спавање, те одређене каноне, као: акатист Богородице или Господу Исусу, или некима светим у седмици, и анђелу своме хранитељу, тада да побожно размишља: како је пресвета душа Спаситељева, с божанством саједињена, сишла у ад, кнеза таме снажно свезала, царство му заплијенила, и душе свију правадника, што су се тамо од сворења свијета налазиле, мука ослободила, собом узвела, и у рај их још прнје Свог славног вазнесења уселила. Па за то благодарећи му за сва доброчинства, која је својим спасоносним страдањем и животворном Својом смрћу роду људском учинио, треба да се срдачно моли, да и све његове гријеха ради њих очисти, од вјечне га муке избави и Свога царства удостоји. А пречисту Богородицу, која бијаше сапатница у страдању и смрти сина Њезинога гледајући их, треба усрдно молити, да му у овом животу буде заступницом и помоћницом у сваком добром дјелу, и у дан изласка из тијела, да му душу од свију ђаволских насртаја моћним сво.јим заетупством избави, и у царству сина Свога насели; све Она може као Мати у Сина Свога измолити за оне, који Јој се с вјером за помоћ обраћају. А кад изјутра прије освитка дана поноћницу свршује, нека о овом побожно размишља: како је Господ наш о поноћи, полазећи на добровољно страдање, у башти се молећи у таквом подвигу био, да Му је зној бно као капље крви што капљу на земљу, и како су га тамо војници ухватили и најприје Ани као разбојника везана водили; и како је тамо срамно унижен, попљуван и бијен био и небројена зла драговољно претриио, да нас од уза гријеховпих, од мучења и кињења ђавољега ослободи. А свршавајући јутрење треба да помњиво са тронутим срцем размишљамо: како је Спаситељ наш у први час дана вођен био у претор од Кајафе до Пилата,