Istočnik

Бр. 20.

ИСТОЧНИК

Стр. 307

Он добротвор као злочинац везан, и како је тамо Судија цијелога свијета од неправедних архијереја и старјешина јудејских оклеветан, и од неправедног суца осуђен био. А трећи час у своје вријеме смјерно у скрушености срца свршавајући> треба приљежно да размишља, како је Спаснтељ наш у трећи час дана од Пилата суђен био, и какве је тамо небројене поруге и ћушке, а затим немилостиво за мраморни ступ везан љуте ране, а уз то вјенчање главе Његове оштрим трњем, и друге несносне муке (да нас од мучења ђавољега ослободи) претрпио. Поред овога згодно је размишљати и о том: како је Дух свети у трећи час дана на апостоле, који су се налазили на молитви, у виду огњених језика сишао и просветио их. А кад ово размишља, нека се предано Богу моли, да и њему даде Духа светога, као што Га је дао апостолима, да би му се просвјетио духовни разум, и да би достојно могао вршити предстојећу божанствену службу. А кад свршава шести час, нека побожно размишља: како је у шести час дана Спаситељ наш носећи крст свој, био вођен на распеће: и како је немилостиво са четири чавла на крсту грозно прикован, на Голготи међу двојицом разбојника распет висио: и како су војници међу собом подијелили хаљине Његове: и како су Му се они, који су пролазили мимо крста Његова, ругали и разбојник Га, који Му је слијеве стране висио, хулио, и како је тама била по свој земљи. И кад девети час (ако се кадгод поје) такође са сваком побожношћу свршује, ваља пажљиво да размишља: како је Спаситељ наш, желећи да спасе род људски, висећи на крсту узвикнуо говорећи: жедан сам, и како је са оцтом са жучи смијешаним напојен био; и како је пресвету Своју душу у руке Бога Оца предао: и како се земља из основа потресла, камење распало, и мртви из гробова устали; и како Му један од војника копљем ребра пробо, и одмах из њега потекла, крв и вода. (Сврши^е се). Преглед прквено-шнолсног и просвјетног Љивота. У нашој цркви. Велики црквепи суд одржао је сједницу 8. и 9. октобра о. г. под предсједништвом Високопреосвештеног АЕ и Митрополита зворничко-тузланског госп. Илариона. Присутан сједници стално био је Високопреосвештени госп. Митронолит бањалучко-бихаћки Василије, а пошто је сједница великог управног и просвјетног савјета колидирала са сједницом великог црквеног суда, то да би према прописима Ц, II. Уредбе вел. уп. пр. савјет радити могао Високопреосвештена гг. АЕ и Митрополити дабро-босански Евгеније и захумско-херцеговачки Петар учествовали су у раду сједничком вел. упр. пр. савјета, а по могућности и то дјеломично присутни су били и у сједници вел. цркв. суда. У сједници су била сва четири члана суца презвитера. — Примљен је на знање извјештај тајников, да је наступила трећа двогодишња периода рада овог суда, у којој ће периоди сходно алинеји другој §-а 216. Ц. П Уредбе предсједавати Високопреосвештени г. АЕ и Митрополит зворничко-тузлански Иларион и извјештај управе богословског училишта у Рељеву, да је за лредавача канонског нрава презвитер Др. Душан Лазичић

е о Г