Istočnik

Бр. 20.

ИСТОЧНИК

Стр. 299

вори, јер вас он учи као отац дјецу своју путу Божјем. Храм је Божји дакле, браЛо моја, и учишељ човјечанству. Лијепо је, драги моји, док је небо ведро, лијеп је живот наш, док је ведар и срећан. Али ви знате, да је већи дио живота труд и напор. Годиие су иаше као ииши иаучине: дана година наших свега ]е до седамдесега, у јачега и до осамдесет, а веЛина је од тога мука и невоља (Пс. 89. 10.). Безбрижно дијете лети за шареним лептиром, а не зна, да га чека збиља живота и колико му снаге за ту борбу треба. Измори се човјек животом- На плећима му је чесго сињи терет, јарам несносни. Г1а гдје ће наћи снаге за ту борбу у животу ? Овдје, браћо моја, у храму светоме! Послушајте, гата господ уморнима вели: Ходите Мени сви уморни и наиа^ени и ја &у вас одмориши (Мат. XI. 28.). Јесте ли се молили кад у тјеекоби, кад је душа у подгрлац дошла? Нијесте ли осјетили велику утјеху одмах послије скрушене и топле молитве? Еад је човјеку најтеже, нека амо у дом Божји до^е, нека погледа на распетога Спаситеља, и на ове озбиљне ликове св. угодника Шегових. Намах ће се разведрити, јер су сви они патили куд и камо више од нас, па су истрајали, побиједили. Храм је Божји, дјецо моја, и ушјешилац човјечанства. А нада све то, српски сине, зеај, да те је храм Божји одржао као Србина. Храм те је Божји провео кроз вријеме патше и робовања и довео до давашњег стања. Ти, Србине мој, имаш Божјем храму највише да захвалиш, више но икоји народ. Теби је храм и ослободишељ^ јер он ти је слабу и патњом изнемоглу давао снагу ненадмашну. Зар би могла слабачка снага Србинова одољети страшној оној еили непријатељској, да га црква није јунаштвом и небеском надом запојила, да храм Божји срце Србиново осоколио није? И као људи и као хришћани и као Срби дугујемо за све што имамо св. храму Божјем. Знам, браћо моја љубазна, да зам је данас мисао ваша везана за овај св храм. Та прва вам је мисао јутрос била: данас се свети храм наш. И поносни сте данас на то дјело своје богоугодно. И спомињаће овај дан и дјеца ваша и причати свом потомству о вашој љубави према цркви Божјој. Али дај Боже, да вам ова кућа Божја буде увијек овако мила, као данас што је, да никад не заборавите, шта нам је св. храм и како треба да га пошгујемо. Има храмова и богатијих и сјајнијих, него што је овај ваш. Ви сте дигли храм према снази евојој. А Богу је мио као н онај најсјајнији. Била је једном сирота удовица једна, што је приложила храму Божјем само једну пару, а богаташи давали много. И Христос Господ рече, да је она више Богу дала, него сви они богаташи, јер је она дала можда сву