Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)
89
жавника, чиновника и т.д. што ће народу дације увећавати и тјерете причињавати. То тако увијек свуда бива, кад сеп гди се уредбе п закони састављају п кроје без питања или одобрења радног народа — тежака, и занатлије, п осталих држављана.
Али, да сепо уставу потпуно ради, да се закони не напишу капшарски, као што не давно учинише у Србији „либералне владе“, народ би под овим уставом ипак могао умно и културно живље и бев велпких сметњи напредовати, но у данашњој Турској; ал се по томе уставу с друге стране не би могао народ спасти од материјалних невоља, нити ће се спасти, докле год се не обори таки бирократски устав, зампјенив га онаким, који ће народу ујамчити и свеопшти материјални напредак.
„МУДРИ ДРЖАВНИЦИ“ ПАМЕТУЈУ И РАДЕ НАОПАЧКЕ.
Има их, који веле: кад народ има отворено поље културном развијању, он ће постепено доћи до те свијести, те ће оборити бирократску управу и законе, који му доносе материјалну несрећу, па ће уредити удесније и боље уредбе за опште благостање. Да ће то тако бити то ми врло добро знамо. Но зар није паметније ома сада учинити оно, што раније или доцније бити мора кроз умну па можда и Физичну, крваву револуцију 2
За што пуштати човека у дубоку болест, па му тек онда давати лијекове и савјете како се здравље чува, кад је он већ порушио здравље, — кад се то могло још пређе учинити #
За што један путник, који хоћеу Цариград, мора да путује преко Беча, Лондона, Париза и Капра, кад му је куд и камо ближе преко Видина, Рушчука п Варне онамо стићи г
Ва што се некористимо жалосним примјерима, што их сваки дан видимо у Инглеској и другим господским и капиталистичким државама, 2
амо тек што није планула социјална револуција. због поменутих. за радни народ несрећних уредаба пи закона; а господа их увађа. код нашег народа тако кусаве тек сада. — Грозна, заблуда ! Њу ће потомство тешко осјетити.
Дипломација п државна господа веле: само нам дајте времена и мира, па ћемо све народне послове извести постепено, мудро и пјелисходно. „Држава зна шта ради , кажу они. — Лијепа, мудрост, прекрасно знање !
Похарчити на стотине милијуна готове и крваве зараде народне“=) — новца, ради умирења, револуције; ради одржања тог руж
#5) (ва, прегрдна оштета народа и човечанства може се у велико из ових података увидити. Замислимо да, обје ратујуће војске — руска и турска износе на ратној нози преко 3,000.000 војнива. Сувремена је статистика бар толики број доносила. Рецимо, да сва та војска с душе на душу, са редовима п заповедницима троши дневно у време рата по 8 динара, онда сума износи 9 милијуна динара. На превоз муниције, хране, оружја и хаљина, потрошиће св у пајмању руку дневно с једног на другог по 2 динара, — и то је 6 милијуна динара. Дакле, ова и она торња сума износе 15 мил ијуна динара дневног трошка. Потрошена муниција, сатрвено оружје износиће скоро толику суму, јер топовски метци а особито гранате скупо коштају. Има граната, које коштају