Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

90

ног п неправедног државног поретка; — прекратити обични ток толиког друштвеног рада; попалити и уништити толико народно непокретно имање у међусобној борби, које на пљаде мплијуна вриједности има; осакатити и уништити на' стотине пљада најздравијих и најбиранијих народних радника — ратншка: у прно завити и порушити многе десетине иљада породица; па тек тада на костима, и развалинама обеју ратујућих страна сетити се на пспуњавање првашње жеље ИЕ —- правити п проглашавати уставна права и слободе.

А да су та „мудра“ и „знана“ државна господа пмала толико здраве памети п човечности, колико незнања нп беснила у својој глави и нарави, то би онп жеље п зактеве народа у своје вријеме, чим се појаве, тачно испуњавали, — току историјског напредовања потпуну просторију оставилп, да тече својим природним путем; па би тиме одклонили револуцију п толику грдну материјалну и људску пропаст народа. Да су они слушали глас науке и прогреса, глас народа п његових напредних и правих прпјатеља, — то се не би тако дуго, — три године дана — пролпвала међусобна крв толиких народа, што живе на големом земљишту од Петрограда, Камчатке и Багдада; неби се тако грозно цивилизација понпзила у очима народа, који така варварства гледа.

„Шреступника“ што украде осуђују на робију, а који другога, убије, на смрт; но они преступници, што су били узрок толикој големој људској п материјалној пропасти народа : убијању, отмици и паљевини, остају поред државне правде некажњени, ако их народ не казни. — да така злочинства господа нијесу прописала. никаквих закона. Вјековима затуцани и својом невољом забављени народи о томе големом руглу п неразбирају, а камо-ли да каштигу прописују.

Ипак такве уредбе држава назива правдом п моралом, и захтева, да се морају поштовати п те уредбе и њихови вршиоци. Па шта више има по не гди п тако варварских државника, који строго казне све оне, који се усуђују таки поредак назвати неправедним и тврјанским, и тражити бољи и поштенији.

(0 тога вулканска струја револуције нити је престала са свршетком ове садање, нити са свршетком осталих људских револуција.

од 100 до 550 динара. Кад се бомбардују градови и кад се разваљују труле и шанчеви, колико-ли их се избаци — Уз то не треба заборавити, да санитетеска опрема износи у ратно доба грдне суме. Ево примјери: код саме подунавске руске војске било је 42 подунавске болнице. рибор сваке болнице коштао је 500.000 рубаља — два милијуна динара. Све те болнице коштале су 21 милијун рубаља, или 84 мидијуна динара. Шта-ли кошта савитарска опрема руска у малој Азији" Шта-ли турска у малој Азији и Јевропи 2 Та само то износи ужасне суме, истргнуте од зноја, залогаја и крви народне! А гди су још остале небројне оштете што их ратовање доноси 2 Јадни народе! биједно људство! До шта-ли си дошлог! М ти се славиш са неком хришћанском цивилизацијом, са, напредним деветнајестим вијеком, са човјечанским осјећањем!... Та то је дубока, котаЈа на хуманитет и прогрес, на науку и морал. Докле ди ћемо тако 2.