Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

98

нити такође с очајничким јунаштвом. На скоро па се утиша ватрена борба на цијелом кругу јуришања. Противници се латише борбе прси у прси. Бајонет, сикира, кундак, нож, сабља п мач радили су у томе љутом пи ужасном борењу. Нико никога не штеЂаше. У том малакса отпор турске посаде. Талас од људи за таласом уваљиваше се у турске шанчеве. Бедем би проваљен и бујица руске војске јурну кроз продоре. Број бранилаца биваше све мањи п мањи; још се држаху само мања нека одјелења, но и она подлегоше најзад навали руској. Посада турских редута би сва уништена, јер се нико не шћеде предати: не оста ни један човек.

За тим јурнуше руске колоне војне у праве турске позиције, у Плевну. Турци на то одма покушаху, да силом оружја прокрче себи пут, како би продрли и побјегли до софијске турске војске, и том приликом у мал ненадвладаше руске колоне, изгледаше, да, ће већ пзмаћи и утећи. Алп баш у тај час западоше у нове руске колоне. Тек сад осу с обе стране плотунска ватра: најужаснији покољ! Сваки плотун обарао би стотинама борапа. Метпи су балп у сабијене колоне, пи читаве колонеу мах ко силе. Турци клонуше тек пошто им поглавица и војсковођа паде на. земљу, ма да их је било, који су и прије тога вољни били да се предаду. . . Руси заузеше Плевну. Унутри бпјаше ужасна, слика. Преко 10.000 турских војника лежало је које мртвих које рањених, а велики, врдо велики број Руса с Румунима, на хиљаде лежао је уз њих без живота п снаге, и покривао ту касапницу људства. Ту лежаше преко двадесет хиљада Руса и Турака. Гровно! и сто пута грозно! . . . То неучинише дјеца и дивљи варвари. То је слика садање пивилизације; то је продукал, род дипломатских салона, муд“ рих државника, изображених политичара. ..

Чим у Јевропи паде Плевна, а у Азији Каре, Руси пођоше необичним корацима у напријед. Час за тим и Србија изновице објави рати Турској и придружи се руској п румунској војсци, 0 чему смо раније говорили. Здружене војске освојише готово сву Бугарску. Како се предаде Једрене и како Руси приђоше тако рећи зидинама Цариграда, клонуше Турци и турски пријатељи, па, потражише мира од Русије; пи највећи Фанатици Турци викали су: мир, мир хоћемо!

Нико се у осталом томе потраживању није чудио; јер турска. сила — војска, оружије, топови, прве војводе и најзначајније позиције бијаху већ у руским рукама. До тада заплијенили су били Руси од Турака ево ово и оволико.

Низама, војника . · . · -· · · до 180.000 душа Пашта-војсковођа 10. ++ + + а 82. А олова аи а ит и 1.200 комада О аи Ен Е „ 40.000 глава ЛОРАН АНА Биран а 22.000 комада Пушака . . . И 90:00 О А Р

Међу овим пушкама, било их је до 140.000 инглеског калибра.