Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

један пут онолико војене силе, колико су имали. За све вријеме те нове војене спреме, они су се више бранили но нападали, и сви тада почеше мислити, да није могуће да Турска, не побједи Русију, што је често и прије овог рата бло случај ; свијет поче с нама 5аједно мислити, да Турска. није „трула“, као што се је прије рата рачунало. Та „трула Турска“ поремети чврсте државице п сплне царевине: мађарска и инглеска господа су ликовала. И сама Русија је о својој побједи двоумила, п на том раскршћу стојећи скупљала је многобројну војску на обадвјема удаљеним бојиштима.

Обје државе имале су на ратиштима близу два милијуна војника. Руске новине доносиле су податке, по којима. је сама. Русија имала на ратној нози преко 2 милијуна војске; милијун је војника изведено на бојно поље, а. толпко је остало код куће, да чува унутарњи поредак; јер је у Русији и прије рата било горива. за. буну, а у вријеме рата могло се је то још лакше потстипати. Тако је тада сва руска држава тако рећи на бајонетима стајала. Но узгред напомињемо, да је ипак било устанка међу кавкаским народима, и приличне демонстрације у Москви, Кијеву, Одеси пи Петрограду, наперене противу постојећег деспотског поретка у Русији.

Око 6 мјесеци се руска војска очајнички борила бранећи заузете позиције око Карса, Плевне и балканских кланаца — Шипке и других. Тек крајем године 1877. окрене се ратна срећа Русији. При концу новембра те године, посље силног напада, освоји она чувену позицију Плевну. ОТИМАЊЕ ПлЕВНЕ ПРЕСТАВЉА ГРОЗНУ СЛИКУ САДАЊЕГ РАТОВАЊА И ВАРВАРИЗАМ САДАЊЕГ ТАКО НАЗВАНОГ ЦИВИЛИЗИРАНОГ-) ДРУШТВА ЉУДСКОГ, ЦИВИЛЈИЗИРАНИХ ДРЖАВА И ДРЖАВНИКА.

Новине доносише оваки опис о паду ПлЕВНЕ:

Кад се руска војска двоструко појача са новим батаљунима, и кад јој се већ досади чекати мпрну предају Плевне, онда руске и румунске војене колоне јурнуше с нечувеним јунаштвом и одважношћу на предње турске шанчеве. Турска се посада стаде бра-

48) Да нас неби можда ко рђаво разумио, што МИ КОРИМО САДАЊУ ЦИВИЛИЗАЦИЈУ, ПРОСВЈЕТУ, примјетићемо ово. Ми дубоко поштујемо праву, стварну, научну дивилизацију и научни морал, јер уче да се укине оружије и ратови, да се укину касте и привилеђије, да се укине неједнакост и тпранија, да се укину све неправде, да се релиђија претвори у вјеру здравога разума и поштења; празновјерица у истину, народност у пдеју човјечанства. Хиљадоструко уважавамо ону научну цивилизацију, која проповиједа н шири царство народне и човјечанске јаднакости и братства, царство рада и слободе, царство мира и љуСави, царство правичности п истине. Поштујемо и сјенку таке цивилизације п таког морала и све њихове проповједнике, па били они надничари или државници, били тежаци или свећеници, били занатлије или трговци, били учитељи или војници, били књижевници, повинари, хришћани или мухамеданци, сиромашни или богатл. Прптоварамо и презрење одајемо отрцаној оној цивилизацији, што уобичава дјецу нашу празновјерицама заоблачних сањарија, што их учи раскошности и ропској послушности, ратовању и убитачном Фанатизму религиозном и националном; што омиљава дјеци нашој госпоштину, што избјегава и презире свети рад тежака и запатлије, слуге и слушкиње. Оваку грозну цивилизацију данас поштују готово сви себичњаци и силепије, великаши и богаташи.

Ко жели са свим опширно знати науку нових људи нек чита књигу »Шут срећнијем животу«, коју смо и на другом мјесту спомињали.