Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

108

До душе, Босанци су вазда бранили отаџбину своју п самосталност од спољњег насртања. И сад ово учинише Мухамедовци са свом енергијом, те тиме погазише конгреске одлуке, које су све велесиле потписале. Мајушна Босна, шака људи, диже руку противу моћних диктатора Јевроце.

У тувланском санџаку, у Лијевну, у горњој Ерцеговини и југоисточној Босни п многи православни Хришћани су се борили упоредо са Мухамедовцима против окупационе војске. До душе Хришћани су се одмах предавали, чим је окупациона војска како надвладала и давали изговор, као да су се бајаги без воље оружија прихватили.

Српски УСТАНИЦИ У Тишковцу положили су оружије пред аустријском војском под овим условима:

»1. Да се народу остави право, да сам собом бира све чиновнике судске, подитичне и остале, који народу ма у којој струци потребни буду. Они морају бити Домородци или бар народни језик и његове потребе знати ;

2. да се одмах по свршетку окупирања, Босне п Ерцеговине народна војска од домородних синова образује и изучава кроз све вријеме окупације ;

3. да се одмах по свршетку окупирања сазове народна скупштича, која ће се о благостању и напретку народа. бринути. Све сталне законе и уредбе она треба да пропише и одобри;

4 да се народним језиком и кирилским писменима п у државним пословима послује и служи;

5. да се народу опрости дација бар за пет година, да би се тако од пропасти опоравио, и да се свима исељеницима гарантује слободан повратак у отаџбину, да им се учини нужна помоћ, да се о државном трошку могу закућити и до прве љетине преживити ;

6. да се спахије и спахилуци укину, али никако не на трошак народа, п

“. да се најживља брига полаже око подизања културе п просвјете, која је због апсолутизма дојакошње државе застала.“

Обраћамо пажњу читалада на ову изјаву: како је написана достојанствено, без икаква, удварања п ласкања, без узвикивања — да живи тај п тај, као што се упражњава код. „цивилизованих“ народа. У њој се отворено вели, како се од окупационе државе очекује срећа, и слобода, напредак и правда, а не другојачији какав јарам.

И влада турска — порта, једнако је тражила од Аустро-Угарске одређене услове за окупацију, јер се бојала анексије — темељног заувећа. Мухамеданци Босне п Ерцеговине не тражпше никаквих услова, но закључише, да се одлучно боре док Аустро-Угарску не одбију од граница своје постојбине, па ма сами изгинули. Одлуку своју почеше вршити. Ужасна се борба заметну на све стране. Овупациона војска, идући на Сарајево, жестоко је бпла поражена око Тузле, Грачанице, Добуја, Маглаја и Жепча. Усташи тувланског санмака, разбив окупациону војску код Тузле, гонили су једно крило чав преко Грачанице до Добуја, а друго крило кроза сву Посавину до Саве. — Доцније су били много бојева око Добоја и по осталим кра-